Regionalni program Public Domain  —  Emisija o dešavanjima u regionu (BiH, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Hrvatska) i svijetu. Prvih pola sata emisije sadrži najaktuelnije i najzanimljivije priče o dešavanjima u zemljama regiona i u svijetu (politika, ekonomija i slično). Preostalih pola sata emisije sadrži analitičke priloge iz svih zemalja regiona i iz svih oblasti, od politike i ekonomije, do kulture i sporta. Reportaže iz svakodnevnog života ljudi su svakodnevno takođe sastavni dio “Dokumenata dana”. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 2 hr
Hiljade evakuisanih Avganistanaca se suočavaju sa neizvjesnošću u SAD Public Domain  — VAŠINGTON — Sjedinjene Države su 2021. godine započele jednu od najvećih humanitarnih evakuacija u istoriji, povlačeći se iz Avganistana. Više od 80.000 Afganistanaca koji su bježali od talibanske vladavine u prvim sedmicama operacije "Dobrodošli saveznici" preseljeno je iz te zemlje. Međutim, oni su u SAD dovedeni kroz humanitarni uslovni proces koji raseljenim osobama daje privremeni imigracioni status. Kako je ovaj privremeni status uticao na Avganistance evakuisane u SAD? Po dolasku u SAD, više od 70.000 evakuisanih su dobili humanitarni uslovni boravak na dvije godine, što je privremeni imigracioni status bez puta do stalnog boravka. Neizvjesnost oko statusa imala je nekoliko konkretnih posljedica na aspekte života evakuisanih, uključujući finansije, zaposlenje, smještaj i mentalno zdravlje. Ovaj proces je nosio mnoge izazove za preseljene muškarce, žene i djecu iz Avganistana. Masi Sidiki, koji je došao u SAD nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, primljen je na prestižni Univerzitet Kolumbija u Njujorku. Međutim, njegov status mu je onemogućio da dobije pozajmice za finansiranje studija. “Primljen sam na Univerzitet Kolumbija u jesen 2023. i pohađao sam jedan semestar. U početku sam mislio da ću to moći priuštiti jer sam imao podršku porodice. Ali nakon odrađenog jednog semestra sam saznao da finansijski nisam u mogućnosti to učiniti jer se nisam kvalifikovao za Besplatnu aplikaciju za federalnu studentsku pomoć (FAFSA), za federalne zajmove, pomoć, grantove, fondove i ni za jednu od beneficija za koje bi se državljanin SAD ili nedržavljanin kvalifikovao”, kaže Masi. Safiula Rauf, osnivač Koalicije "Prvo čovjek", organizacije koja pruža pomoć prvenstveno Avganistanu i Avganistancima, predvodi tim od stotina ljudi koji obezbjeđuju hranu, medicinsku njegu i usluge preseljenja za više od 15.000 Avganistanaca kojima je to potrebno. Organizacija je pomogla u evakuaciji više od 7.000 ljudi, uključujući 1.400 američkih državljana, otkako su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom. Rauf posjećuje zajednice u SAD kako bi prikupio podršku s ciljem da Kongres učini više u podršci Avganistancima u SAD, uključujući u obliku nacrta zakona poznatog kao Avganistanski zakon o prilagođavanju. „Avganistanski zakon o prilagođavanju jedan je od najvažnijih zakona, koji je predstavljen 2022. kako bi pomogao onim saveznicima koje smo doveli u SAD 2021. godine“, rekao je Rauf za Glas Amerike. ‘’Postoji više od 80.000 saveznika koji su dovedeni u SAD, a mnogi su došli na osnovu humanitarnog uslovnog procesa. Imali su dvogodišnju vizu za boravak u SAD i njihova budućnost je bila neizvjesna, iako je to produženo za još godinu dana, i dalje se suočavaju s neizvjesnom budućnošću. Avganistanski zakon o prilagođavanju osigurava da svi koji su došli 2021. godine prođu proces provjere i nakon toga postanu produktivni članovi društva", kaže on. "U Sjedinjenim Državama, donošenje bilo koje vrste zakona predstavlja ogromnu prepreku i morate pomjeriti planine da biste odobrili bilo koji zakon, posebno trenutno, gdje su Senat i Predstavnički dom najviše podijeljeni", dodaje Rauf. "Zato što je ovaj zakon donekle vezan za imigraciju, republikanci su trenutno protiv bilo kakvih zakona o imigraciji. Međutim, ovaj zakon je drugačiji od običnog zakona o imigraciji. Zakon je za one saveznike koji su podržavali SAD više od 20 godina u Avganistanu, njihovi životi će biti u opasnosti i suočavaju se sa sigurnom smrću ako se vrate u Avganistan. Dakle, ovdje im se mora dati stalni boravak", navodi Safiula Rauf. Prema Američkoj službi za državljanstvo i imigracije (USCIS), resursi pravne pomoći i obrada imigracionih slučajeva suočavaju se sa ekstremnim kašnjenjima koja bi mogla trajati godinama. Laila Mangal, koja radi za Agenciju za preseljenje LLS, kao menadžerica slučajeva i službenica za kulturu u državi Virdžinija, pričala je za Glas Amerike o izazovima sa kojima se suočavaju Avganistanci koji su došli u SAD u kratkom roku i u haotičnim okolnostima. Ona je izrazila da nejasna priroda imigracionog statusa evakuisanih predstavlja kritičnu strukturnu barijeru za njihovu dobrobit u bliskoj budućnosti, a u konačnici i za njihov uspjeh u SAD. “Kada je njihov pravni postupak u procesu i traje duže, izbjeglice prolaze kroz stres i pritisak”, kazala je Mangal. ‘’Ponekad ova pravna bitka iscrpi njihovo mentalno zdravlje.” Masi, student, poziva Senat i Predstavnički dom da usvoje Avganistanski zakon o prilagođavanju kako bi raseljeni Avganistanci mogli ući u kategoriju stalnih stanovnika SAD. „Američki zvaničnici kažu 'mi stojimo uz naše avganistanske saveznike', a mi tako očekujemo da će oni stati uz svoje saveznike jer lično vjerujem da oni još nisu stali uz svoje avganistanske saveznike", rekao je Masi. ‘’Ne samo uz one koji su ostali tamo nego i one koji se trenutno suočavaju sa imigracijskim vakuumom ovdje u SAD; baš kao i moja porodica i ja. Zaista cijenim da bi senatori i predstavnici moje države i drugih država trebali podržati Avganistanski zakon o prilagođavanju. Mislim da slogani na društvenim mrežama sami po sebi nisu dovoljni. Oni moraju podstaknuti lidere većine (u Kongresu) da stave zakonski prijedlog na glasanje, jer uz dvostranačku podršku možemo postići da on bude usvojen", kaže on. Kao i drugi raseljeni imigranti, Avganistanci su ohrabrivani da brzo nađu posao i osjećali su pritisak da to učine s obzirom na visoke troškove života, ograničenu pomoć i - za neke - velike porodice koje izdržavaju. Mnogi su našli slabo plaćene poslove u proizvodnji, ugostiteljstvu, maloprodaji, preradi hrane, transportu ili prevozu putnika kako bi izdržavali sebe i svoje porodice. Ali s obzirom da će im ove jeseni isteći dokumenti na osnovu kojih imaju pravo da rade, stabilnost zaposlenja je ugrožena za neke od njih. Učesnici u ovim procesima kažu da su zbog isteka dokumenata neki poslodavci počeli obavještavati ljude da će ostati bez posla kasnije ove godine ili da im već sada više nisu potrebni. Priča je napisana u redakciji Glasa Amerika koja izvještava na paštunskom jeziku (Deewa). ... Glas Amerike 3 hr
Kako klimatske promene uzrokuju toplotne talase? Public Domain  — Vašington — Klimatske promene uzrokuju opasne toplotne talase na severnoj hemisferi i stvaraće opasne vremenske uslove i u narednim decenijama, pokazuju istraživanja. "Trenutno trpimo globalni toplotni talas. To vrućinu stavlja u središte naših odluka", izjavila je Kristijana Figeres, bivša šefica Agencije Ujedinjenih nacija za klimu. Zašto klimatske promene doprinose velikim vrućinama? Kontinuirano sagorevanje fosilnih goriva oslobađa sve više ugljenika koji stiže do Zemljine atmosfere. To uzrokuje da se u vazduhu nađe više toplote koja potiče od Sunca - što vremenom dovodi do povećanja globalne temperature. Od početka Industrijske revolucije, kada su zemlje Zapada počele da koriste ugalj i druga fosilna goriva, prosečna globalna temperatura povećana je za skoro 1,3 stepena Celzijusa. To znači da klimatske promene toplotne talase čine vrelijim - nego što bi to bio slučaj bez zagrevanja atmosfere. Ta situacija postaje sve češća i opasnija. "Svaki toplotni talas je verovatniji i vreliji, nego što bi to bio, kao posledica klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. To je, u ovom trenutku, skoro pa trivijalna izjava - imajući u vidu dokaze koji to potvrđuju", izjavio je Danijel Svejn - klimatski stručnjak Univerziteta u Los Anđelesu. Koliko je važan klimatski faktor? Osim globalnog zagrevanja, postoje i drugi faktori i uslovi koji mogu uticati na pojavu toplotnih talasa. Među njima su El Ninjo i La Nina - najpoznatiji fenomeni klimatskog sistema Zemlje. Ulogu u tome može imati i Zemljina površina sa svojim tamnim delovima i okruženjem koje ima tendenciju da bude toplije od osvetljenih delova i prirodnih sistema - poput šuma ili močvara. Da bi sa sigurnošću utvrdili kako su i u kojoj meri klimatske promene uticale na određeni toplotni talas, naučnici sprovode takozvane studije atribucije. Sprovedeno ih je na stotine tokom poslednje decenije upotrebom kompjuterskih simulacija. Aktuelne vremenske prilike upoređivane su sa sistemima uspostavljenim tako da nisu trpeli promene ljudskim delovanjem - koje je izmenilo hemijski sastav atmosfere tokom proteklog veka. Stručnjaci su utvrdili da su velike aprilske vrućine u južnoj Aziji bile 45 puta snažnije usled klimatskih promena. Za vreme tog toplotnog talasa, termometri su u severoistočnom indijskom gradu Kalkuti dostigli 46 stepeni, što je za 10 stepeni više od sezonskog proseka. Šta se može očekivati u budućnosti? Čak i ukoliko bi sve emisije ugljenika u atmosferu odmah bile prekinute, do sada ga je toliko akumulirano, da će klimatske promene decenijama uticati na povećanje temperature. Potrebno je da do 2030. godine svet prepolovi emisiju ugljenika na nivoe iz 1995. Takođe, do 2050. emisija je potrebno da se smanji na nulu - kako bi se stvorila šansa da se povećanje prosečne globalne temperature zadrži na oko 1,5 Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, navode naučnici Međuvladinog panela o klimatskim promenama, organizacije Ujedinjenih nacija. Umesto toga od 1995. globalne emisije ugljenika su u stalnom porastu. Na putu je da, do 2100. godine, povećanje prosečne temperature dostigne 2,7 Celzijusa, prelazeći prag od 1,5 stepeni - iznad kog naučnici predviđaju katastrofalne i nepovratne klimatske posledice. "Činjenica da su milioni ljudi u Sjedinjenim Državama izloženi talasima vrućine ukazuje na činjenicu da se tek treba ozbiljno baviti najtežim izazovima klimatskih promena", zaključila je Kristijana Figeres, bivša šefica Agencije Ujedinjenih nacija za klimu. ... Glas Amerike 3 hr
Regionalni program Public Domain  —  Emisija o dešavanjima u regionu (BiH, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Hrvatska) i svijetu. Prvih pola sata emisije sadrži najaktuelnije i najzanimljivije priče o dešavanjima u zemljama regiona i u svijetu (politika, ekonomija i slično). Preostalih pola sata emisije sadrži analitičke priloge iz svih zemalja regiona i iz svih oblasti, od politike i ekonomije, do kulture i sporta. Reportaže iz svakodnevnog života ljudi su svakodnevno takođe sastavni dio “Dokumenata dana”. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 4 hr
Prva predsjednička TV debata Bidena i Trumpa 27. juna, uz nova pravila Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 4 hr
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti o fenomenu "polomljenih lestvica" Public Domain  — Govoreći o sve češćem fenomenu „polomljenih lestvica“, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je objasnila da je reč o onom trenutku u karijeri poslovne žene u kome se suočava sa barijerom prilikom pokušaja da uskladi poslovni i privatni život. ... Glas Amerike 4 hr
Kipar zbunjen prijetnjama libanskog Hezbollaha Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 5 hr
"Ona zna" - važan program ekonomskog osnaživanja žena Public Domain  — BEOGRAD — Muškarci su, prema podacima Agencije za privredne registre, tri puta zastupljeniji kao predstavnici i osnivači privrednih društava od žena. Prema podacima koje je izneo Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Tomislav Žigmanov – žene nisu bronije od muškaraca čak ni u registrima udruženja, zadužbina i fondacija. Na predstavljanju četvorogodišnjeg projekta „Ona zna – ekonomsko osnaživanje žena“, Žigmanov je izneo i konkretne podatke: „Od ukupnog broja registrovanih privrednih društava 128.208, među zastupnicima privrednih društava je 95.512 muškaraca ili 74,2 odsto i 31.301 žena ili 25,5 odsto“, istakao je Žigmanov uz poruku da je projekat „Ona zna“ usmeren na, kako je rekao – podršku ženama u Srbiji da ostvare svoje pune potencijale i tako doprinesu zajednicama u kojima žive. Prema njegovim rečima, iako je to veoma važno – osnaživanje žena ne znači samo ekonomsku podršku, već je jako važan i onaj segment tog procesa koji se odnosi na besplatnu pravnu pomoć ili obuku radi sticanja različitih znanja i veština, dodao je Žigmanov. Naglasio je da je takav vid osnaživanja žena pogotvo značajan u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu. Kako je rekla direktorka misije USAID u Srbiji Bruk Ajšam projekat bi trebalo da osnaži žene koje će igrati veću ulogu u ekonomskom razvoju Srbije, naročito u ruralnim područjima, jer je su to lokacije gde je to najpotrebnije učiniti. "Taj potencijal može da se ostvari samo kada se uklone prepreke koje postoje za žene. Zato će projekat sarađivati sa privatnim kompanijama da bi se usvojile i sprovele politike koje će voditi razvoju žena i mentoringu za žene kao deo radne snage. Radićemo i sa ženama preduzetnicama kako bi imale veće mogućnosti i pristup kreditima", rekla je Ajšam. Zvaničnica USAID-a je posebno istakla da uključivanje žena u privredu nije samo pitanje pravednosti, već je ključno za prosperitetne zajednice i obrazovanje dece. Govoreći o sve češćem fenomenu „polomljenih lestvica“, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je objasnila da je reč o onom trenutku u karijeri poslovne žene u kome se suočava sa barijerom prilikom pokušaja da uskladi poslovni i privatni život. „Dakle, onog trenutka kada stižu deca u naš život i kada joj sve pozicije koje je dostigla radom stanu, zamrznu se, sa zaista velikim rizikom da li će se nastaviti. Tu je najvažnije polje za delovanje poslovne zajednice, tu je najvažnije da imate inkluzivno liderstvo, da imate lidere u kompanijama spremne da osveste da je to trenutak kada ženi najviše treba podrške i kada zapravo treba, ne samo ženi, treba i muškarcima, ali više ženama jer u privatnom životu nismo dostigli tu ravnopravnost“, rekla je Janković.   Inače, američka Privredna komora u Srbiji (AmCham) sprovela je istraživanje u Srbiji o inicijativama za osnaživanje žena koje pokazuje da je rodna razvnopravnost sve prisutnija tema u Srbiji, ali da je istraživanje pokazalo i određene izazove. "Ti izazovi su usklađivanje privatnog i poslovnog života, rodne razlike u zaradama, potreba da i žene imaju mogućnost da se nalaze na rukovodećim pozicijama", rekao je predsednik Upravnog odbora AmChama Stefan Lazarević. Poručio je i da žene imaju otežan pristup kapitalu, pre svega kada krenu u razvoj preduzetničkih ideja. Jedan od razloga za to su rodni stereotipi zbog kojih su žene često u senci kolega - i nemaju mogućnost da napreduju kako bi trebalo imajući u vidu njihovo zalaganje i rezultate. Kao projekat vredan dva miliona dolara, koji finansira američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) i implementira Impakt Hab, projekat „Ona zna – ekonomsko osnaživanje žena“ je usmeren na podršku pre svega mladim ženama koje žive van velikim gradova. Partneri ovog projekta, između ostalih, su i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), kao i Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. ... Glas Amerike 5 hr
SAD "duboko razočarane" Netanjahuovim kritikama zbog isporuka oružja Public Domain   Glas Amerike 5 hr
Kako će izgledati prva debata između Bajdena i Trampa? Public Domain  — Vašington — Prva predsjednička debata između predsjednika Džoa Bajdena i njegovog prethodnika Donalda Trampa biće održana 27. juna u Atlanti, u Džordžiji, uz nova pravila. Kablovska TV mreža Si-En-En (CNN), na kojoj će biti prenošena prva debata, saopštila je da izborni štabovi kandidata pristali na nova pravila, koja obuhvataju i gašenje mikrofona. Moderatori će biti voditelji CNN-a Džejk Taper i Dejna Beš, a prenos bi trebalo da traje sat i po, uz dvije pauze za reklame. Pauza za reklame nije bilo kada je, tokom protekle tri decenija, za TV sučeljavanja bila zadužena Komisija za predsjedničke debate. To više nije slučaj. Prvi put od 1976. godine, u studiju neće biti publike. Detalji novih pravila Oba kandidata pristala su da im se mikrofoni ugase kada nije njihov red da govore, čime se umanjuje mogućnost upadanja u riječ. Tokom debata uoči predsjedničkih izbora 2020. godine, Tramp i Bajden su više puta prekidali jedan drugog. Po ugledu na prethodne godine, moderatori će "koristiti sva sredstva na raspolaganju da vode računa o vremenu i osiguraju civilizovanu raspravu", saopštio je CNN. Za razliku od prethodnih godina, kandidati neće imati uvodna izlaganja. Imaće dva minuta da odgovore na pitanje, sa replikama od jednog minuta i odgovorima na replike. Moderatori će takođe imati diskreciono pravo da odobre dodatni minut. Na kraju debate, kandidati će imati dva minuta za završne argumente. Prema CNN-u, bacanjem novčića biće određene pozicije kandidata na podijumu. Neće moći da donose unaprijed napisane bilješke, već će im biti dat papir, olovka i voda. Predstavnicima izbornih štabova neće biti dozvoljeno da razgovaraju sa svojim kandidatima do kraja debate. Datum ovogodišnje debate je najraniji u američkoj istoriji, sa kandidatima koji još nisu formalno prihvatili nominacije svojih stranaka. I Bajden i Tramp će to uraditi na stranačkim konvencijama. Republikanska konvencija je narednog mjeseca u Milvokiju, u Viskonsinu, a demokratska u avgustu u Čikagu, u državi Ilinois. Planirana je još jedna debata, 10 septembra, a domaćin će biti televizijska mreža Ej-Bi-Si njuz (ABC News). ... Glas Amerike 5 hr
Krajnja desnica vodi uoči prijevremenih izbora u Francuskoj, pokazale ankete Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 6 hr
Rubin: Teško zamisliti normalizovane odnose Kosova i Srbije bez uzajamnog priznanja Public Domain  — Džejms Rubin, koordinator Centra za globalno angažovanje Stejt departmenta, rekao je u razgovoru za albanski servis Glasa Amerike da dugoročni cilj normalizacije odnosa Beograda i Prištine obuhvata i međusobno priznanje Srbije i Kosova. Rubin je govorio i o malignom ruskom i kineskom uticaju na Balkanu, pogotovo preko medija koji posluju u Srbiji, kao korišćenju, širenju dezinformacija, podrivanju evroatlantskih integracija i podsticanju regionalnih napetosti. ... Glas Amerike 6 hr
Kušner pohvalio razvoj Beograda, ali i podršku Srbije Izraelu Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 6 hr
Rubin: Dugoročni cilj američke politike je međusobno priznanje Srbije i Kosova Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 6 hr
Nasilje u porodici: Poraz za makedonske institucije, alarm za državu Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 7 hr
Kušner pohvalio razvoj Beograda, ali i podršku Srbije Izraelu Public Domain  — Vašington — Džared Kušner, zet Donalda Trampa objavio je na Instagramu nove projekcije kako bi trebalo da izgleda kompleks Generalštaba, dan pošto se u Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Sredinom maja objavljeno je da je Kušnerova firma Affinity potpisala ugovor sa Vladom Srbije o revitalizaciji kompleksa Generalštaba, i da će na tom mestu graditi luksuzni kompleks i memorijal za žrtve NATO bombardovanja. Detalji ugovora nisu poznati, kao ni vrednost investicije. Kušner je ranije rekao da je projekat vredan 500 miliona dolara i da će Srbija dobiti 22 odsto profita. Trampov zet je na Instagramu objavio nove crteže "budućeg projekta u Beogradu", uz poruku da je nedavno bio u poseti i da je "impresioniran živošću i razvojem grada". Kušner je takođe objavio i nekoliko "zanimljivosti" o Srbiji - na primer da je imala "rast od 4,7 odsto BDP-a u prvom kvartalu što je najbrži rast u Evro zoni". Naveo je i da je turizam u Srbiji porastao za 79 odsto od 2019. godine, i da će Beograd biti domaćin izložbe Ekspo 2027. Trampov zet, koji je inače imao funkciju višeg savetnika u Beloj kući i bavio se Bliskim istokom, pomenuo je i poziciju Srbije prema jednom od gorućih pitanja. "Srbija snažno podržava Izrael, posebno u aktuelnom konfliktu", napisao je Kušner. Pomenuo je i da će "Beograd napredovati ka svetloj budućnosti i istovremeno se sećati prošlosti kroz memorijal za žrtve bombardovanja 1999. i muzej". Kušner je objavu na Instagramu završio na srpskom - i napisao "Živeli!". Kako će projekat izgledati i šta će sve biti na mestu Generalštaba, koji inače ima status spomenika kulture i uživa posebnu zaštitu, poznato je samo iz izjava zvaničnika koji su pominjali stambeni kompleks, luksuzni hotel i memorijal. Protiv izgradnje luksuznog hotela na mestu Generalštaba pobunio se deo javnosti u Srbiji - od stručnjaka i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), do opozicionih stranaka poput Ekološkog ustanka i Nove DSS, a najavljeni su i protesti. ... Glas Amerike 7 hr
U Luizijani obavezno izlaganje Deset Božjih zapovesti u svakoj učionici u državnim školama Public Domain  — Baton Ruž, Luizijana — Luizijana je postala prva američka država koja zahteva da Deset Božjih zapovesti bude izloženo u učiniocama u svakoj državnoj školi, što je najnoviji potez skupštine u kojoj većinu imaju republikanci, i koja sprovodi konzervativnu agendu pod upravom novog guvernera. Zakonom koji je potpisao republikanski guverner Džef Lendri zahteva se da posteri sa Deset Božjih zapovesti, odštampani "velikim slovima koja se lako čitaju", budu izloženi u svim učionicama državnih škola, od predškolskog razreda pa do državnih univerziteta. Protivnici dovode u pitanje ustavnost zakona i obećali su da će se žaliti sudovima. Pristalice kažu da mera nije samo verska, već ima istorijski značaj. U pravnom jeziku, Deset Božjih zapovesti su "temeljni dokument naših državnih vlada i nacionalne vlade", kažu oni. Posteri će biti izloženi zajedno sa tekstom u četiri pasusa kojim se objašnjava kontekst i navodi da su Deset zapovesti bile "istaknuti deo američkog javnog obrazovanja tokom skoro tri veka", a moraju da budu postavljeni do početka 2025. Po zakonu, državni fondovi se neće koristiti za primenu ove mere, a posteri će se platiti putem donacija. Zakonom se takođe "dozvoljava", ali se ne zahteva kao obavezno, izlaganje drugih predmeta u učionicama od prvog razreda osnovne do kraja srednje škole - uključujući Ugovor sa Mejflauera, koji su potpisali kolonisti sa broda Mejflauer 1620, a često se pominje kao "prvi ustav Amerike", zatim Deklaraciju nezavisnosti i Severozapadni ugovor, kojim je uspostavljena vlada Severozapadne teritorije - današnjeg srednjeg zapada - i otvoren put za prijem novih država u Uniju. Protivnici žele da ospore zakon Nedugo pošto je guverner potpisao zakon u katoličkoj školi "Naša gospa" u Lafajetu, ogranizacije za građanska prava, i grupe koje žele da razdvoje religiju od vlade, obećale su da će podneti tužbu i osporiti zakon. Zakon sprečava učenike da dobiju jednako obrazovanje a deca koja imaju drugačija uverenja se neće osećati bezbedno u školi, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su objavile Američka unija za građanske slobode i Fondacija za slobodu od religije u sredu popodne. "Čak i među nama koji možda verujemo u neku verziju Deset Božjih zapovesti, konkretan tekst kojeg se oni pridržavaju može da se razlikuje u zavisnosti od verske denominacije ili tradicije. Vlada ne bi trebalo da zauzima strane u toj ideološkoj debati", navode dve grupe. Kontroverzni zakon, u državi koja je deo takozvanog Biblijskog pojasa - južnog regiona SAD gde konzervativni evangelistički protestantizam ima veliki uticaj na društvo - donet je u novoj eri konzervativnog liderstva u Luizijani pod guvernerom Lendrijem, koji je u januaru zamenio demokratskog guvernera Džona Bela Edvardsa koji je služio dva mandata. Republikanci imaju super-većinu u skupštini Luizijane i zauzimaju svaku važnu funkciju u državi, što omogućava usvajanje konzervativnih zakona. Slični zakoni, kojima se traži da Deset Božjih zapovesti bude izloženo u učionicama, predloženi su u drugim državama, uključujući Teksas, Oklahomu i Jutu. Međutim, zbog pretnje da će ustavnost takve mere biti osporena pred sudom, nijedna država osim Luizijane nije uspela da izglasa takav zakon. Sličan zakon proglašen neustavnim Pravne bitke u vezi sa izlaganjem Deset zapovesti u učionicama nisu ništa novo u Americi. 1980. godine Vrhovni sud je zaključio da je sličan zakon Kentakija neustavan i da krši temeljnu klauzulu američkog Ustava koja navodi da Kongres "ne može da donosi zakone koji se odnose na uspostavljanje i nametanje religije". Najviši sud zemlje je zaključio da taj zakon nema nikakvu sekularnu, već isključivo versku svrhu. ... Glas Amerike 7 hr
Preminuo čuveni glumac Donald Saterlend Public Domain   Glas Amerike 7 hr
Stanković: Niški GIK opet odbio sve prigovore opozicije Attribution+  —  Gradska izborna komisija u Nišu, nakon što im je Viši sud vratio na ponovno odlučivanje, opet je odbila sve prigovore opozicije, saopštio je lider koalicije "Biramo Niš" Đorđe Stanković. ... Južne vesti 8 hr
"Teflon Mark" Rute na putu da postane novi generalni sekretar NATO Public Domain  — Hag — Tokom više od deceniju na vrhu u holandskoj politici, Mark Rute imao je priliku da mnogo nauči o pronalaženju konsenzusa između podijeljenih koalicionih partnera. Sada je na putu da iskustvo, koje je stekao na čelu četiri koalicione holandske vlade, primijeni na međunarodnoj sceni kao novi generalni sekretar NATO-a, prenosi agencija Asošijeted pres.  Rumunski predsjednik Klaus Johanis u četvrtak se povukao iz trke za mjesto generalnog sekretara, što znači da je Rute jedini preostali kandidat i gotovo sigurno će od oktobra biti na čelu najveće svjetske vojne organizacije.  Imenovanje Rutea moglo bi da bude potvrđeno na sastanku ambasadora zemalja članica alijanse narednih dana, ili kada se predsjednik Džo Bajden i drugi lideri sastanu na samitu NATO-a u Vašingtonu od 9. do 11. jula. Generalni sekretar predsjedava sastancima i predvodi nekada kompleksne konsultacije između 32 članice, da bi osigurao da organizacija zasnovana na konsenzusu može da funkcioniše. Lider NATO-a takođe treba da se osigura da se odluke sprovode u djelo, i govori u ime svih članica.  Čak i prije nego što preuzme položaj od Jensa Stoltenberga, Rute je primoran da upotrijebi svoje diplomatske vještine. Da bi obezbijedio funkciju generalnog sekretara morao je da ubijedi one koji su sumnjali u njegovu kandidaturu, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana i turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana, da ga podrže.  "Rute je pragmatičan poput Stoltenberga i jedan je od nekoliko evropskih političara koji imaju dobre odnose ne samo sa Džo Bajdenom, već i sa Donaldom Trampom. To bi moglo da bude ključno za NATO posle američkih predsjedničkih izbora u novembru", kaže za Asošijeted pres Oana Lungesku, bivša portparolka generalnog sekretara. Rute se "smatra pouzdanom osobom da predvodi NATO u turbulentnim vremenima, kao što je to Stoltenberg radio proteklu deceniju", smatra Lungesku, koja je sada saradnica pri tink tenku za odbranu i bezbjednost, Kraljevski institut ujedinjenih službi. Od istoričara i poslovnog menadžera do politike Rute, koji je diplomirani istoričar i bivši menadžer za ljudske resurse u multinacionalnoj kompaniji Unilever, za premijera Holandije prvi put je izabran u oktobru 2010. godine. Ostavku je podnio prošlog jula nakon spora njegove koalicije - u kojoj su bile četiri stranke - oko imigracije.  Iako je godinama jedan od vodećih evropskih političara, Rute je ostao skroman. Često se može vidjeti kako se biciklom vozi u rodnom Hagu, ili ide od kancelarije do sastanka jedući jabuku. Kada je prošle godine predao ostavku vlade holandskom kralju, do palate se dovezao Sab karavanom. Dok je bio premijer, snažno je podržavao Ukrajinu i njeno pravo da se brani od ruske invazije. Za vrijeme njegovog mandata, Holandija je obećala da će Kijevu poslati vojnu opremu, uključujući tenkove Leopard i borbene avione F-16. Skandali tokom političke karijere Rute je uspio da se oporavi od niza skandala za vrijeme premijerskog mandata. Toliko je bio uspješan u sprečavanju političkih "mrlja" da je zaradio nadimak "Teflon Mark".  Njegova treća koaliciona vlada podnijela je ostavku početkom 2021. godine, zbog skandala koji je izbio tokom istrage isplata socijalne pomoći za djecu, kada su hiljade roditelja lažno označene kao prevaranti. Nekoliko mjeseci kasnije, Rute se pokazao kao majstor političkog opstanka nakon što je svoju konzervativnu Narodnu stranku za slobodu i demokratiju doveo do pobjede na nacionalnim izborima i sastavio četvrtu i poslednju koaliciju od istih stranaka čija je ostavka dovela do izbora. Iskustvo na međunarodnoj političkoj sceni Dok je bio premijer, Rute je takođe stekao značajno iskustvo na međunarodnom nivou. Razvio je snažne radne odnose sa liderima kao što su francuski predsjednik Emanuel Makron i bivša njemačka kancelarka Angela Merkel. Takođe se u Vašingtonu sastao i sa Bajdenom i Trampom. "Kao veteran samita Evropske unije, Rute će donijeti različito razumjevanje kompleksnih odnosa NATO-a i EU, od Stoltenbergovog. Međutim, takođe će morati da osigura da su napori EU kada je riječ o odbrani usklađeni sa NATO, a ne da podrivaju alijansu u ovom ključnom trenutku", kaže Lungesku. Holandija, pod Ruteovim liderstvom, nije ispunila zacrtani cilj da izdvaja 2 odsto BDP-a za odbranu, ali se očekuje da to uradi ove godine. Procjene NATO-a sugerišu da će Holandija izdvajati 2,05 odsto BDP-a, što je rast u odnosu na oko 1,2 procenta prije deceniju kada su posle ruske aneksije Krima, članice alijanse obećale da će povećati svoje vojne budžete.   ... Glas Amerike 8 hr
Istraživanje: Građani Kosova nezadovoljni napretkom dijaloga, traže i veće učešće žena u procesu Public Domain   Glas Amerike 8 hr
Radio magazin: Most Omera Karabega Public Domain  — Dijaloška emisija o politici, ekonomiji i kulturi. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Zatvorski uvjeti za Putinovog kritičara se pogoršavaju, kaže advokat Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Rubin za Glas Amerike: Dugoročni cilj američke politike je međusobno priznanje Srbije i Kosova Public Domain  — Vašington — Džejms Rubin, koordinator Centra za globalno angažovanje Stejt departmenta, rekao je u razgovoru za albanski servis Glasa Amerike da dugoročni cilj normalizacije odnosa Beograda i Prištine obuhvata i međusobno priznanje Srbije i Kosova. Rubin je govorio i o malignom ruskom i kineskom uticaju na Balkanu, pogotovo preko medija koji posluju u Srbiji, kao korišćenju, širenju dezinformacija, podrivanju evroatlantskih integracija i podsticanju regionalnih napetosti. Glas Amerike: Možete li da govorite o konačnom cilju dijaloga i generalno procesa normalizacije između Kosova i Srbije? Američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer je nedavno rekao da je krajnji cilj obostrano priznanje. Ambasador u Srbiji Kristofer Hil rekao je da priznanje Kosova nije uslov za Srbiju u procesu pristupanja EU? Šta je krajnji cilj? Rubin: Ne bih da se isprečim između dva ambasadora, osim da kažem da dugoročni cilj normalizacije znači priznanje, i to je američka politika. Teško je zamisliti normalizovane odnose između Kosova i Srbije bez priznanja i činjenica da neke zemlje, koje su već članice EU, ne priznaju Kosovo nije relevantna. Kosovo i Srbija imaju problem koji mora da se reši. Moraju da normalizuju odnose. To su standardi EU. Ja, kao Amerikanac, ne govorim EU šta da radi. Znači, stavovi američkih ambasadora o tome šta EU misli zaista nisu relevantni. Relevantna je naša politika - a to je da predložimo da normalizacija obuhvati međusobno priznanje dve zemlje. Glas Amerike: Kosovo je upravo obeležilo 25. godišnjicu oslobođenja i završetka rata. Odigrali ste ključnu ulogu u okončanju tog sukoba? Da li je NATO intervencija bila ispravna odluka? Rubin: Mislim da nema sumnje da je NATO doneo snažnu odluku da spreči potencijalni genocid nad kosovskim narodom. I iskreno, operacija koju smo sproveli bila je uspešna. Ostvarili smo svoje ciljeve. Srpske snage su napustile Kosovo. Kosovo je postalo demokratska, nezavisna zemlja sa demokratskim vrednostima koja je prijatelj Sjedinjenih Država, blizak partner Sjedinjenih Država i sve je to urađeno uz minimum američkih života izloženih riziku. I sam predsednik Bajden je bio vrlo jasan, podržavao je rat na Kosovu i zašto smo ga preduzeli. Veoma sam ponosan na ulogu koju sam odigrao u podršci Medlin Olbrajt i predsedniku Klintonu, u pomoći da se narod Kosova oslobodi potencijala masovnog ubistva. Danas vam se obraćam kao član Bajdenove administracije, i šta god da sam uradio ili nisam uradio pre 25 godina ne bi trebalo da promeni ono što kažem kao član Bajdenove administracije. Predstavljam politiku Bajdenove administracije i zamolio bih za istu ljubaznost koju pružamo predsedniku Srbije (Aleksandar Vučić prim.nov), koji je imao značajnu ulogu u Miloševićevoj administraciji. Ne razgovaramo s njim o tome. Ne zamerimo mu to kada sarađujemo sa njim. Ali, nažalost, u Srbiji ima onih koji, kad god nešto kažem u ime Bajdenove administracije, to žele da povežu sa onim pre 25 godina. Glas Amerike: Stejt department je nedavno najavio zajedničku inicijativu sa EU, o mehanizmu na Zapadnom Balkanu usmerenom na borbu protiv ruske i kineske dezinformacije i propagande. Možete li nam reći nešto više o ovom izazovu sa kojim se tamo suočavate? Rubin: Dezinformacije i manipulacije informacijama jedna su od najvećih pretnji našeg vremena i trebalo je neko vreme da zapadne zemlje shvate u kojoj meri Rusija i Kina vode informacioni rat protiv nas i koriste informacioni rat širom sveta. Zato moramo bolje da se odbranimo od ove pretnje. Inicijativa sa Zapadnim Balkanom je osmišljena da pomogne zemljama Balkana, onima koje žele da se pridruže EU, koje rade na ispunjavanju standarda EU, da razviju procedure i politike, vladine akcije, kapacitete, rad sa saveznicima, mi smo uradili ono što se zove, okvir za borbu protiv stranih informacija. I mi smo potpisali memorandum o razumevanju o razumevanju sa nekoliko balkanskih zemalja, u suštini da pokušamo da im pomognemo da se suoče sa ovim izazovom. Činjenica je da Rusija koristi dezinformacije širom sveta, a posebno na Zapadnom Balkanu. Oni mogu da rade preko Sputnjika, preko RT-a koja nažalost još uvek emituje i zato što svi govore istim jezikom na Zapadnom Balkanu. Takve informacije se koriste i manipuliše se njima. I mi pokušavamo da pomognemo zemljama u regionu da se brane od njih, jer zemalje regiona koje žele da se pridruže EU moraće da ispune njene standarde. A to uključuje i mogućnost ispunjavanja standarda EU, sprečavanje manipulacije informacijama. Zato pokušavamo da im pomognemo da se pripreme za to i, nadamo se, da dok to rade, poboljšavaju međusobnu saradnju. Glas Amerike: Regionalni stručnjaci su rekli da je Zapadni Balkan “nezavršen posao” i Rusija je iskoristila aktuelne napetosti kako bi se ohrabrila. Da li je region postao vid bojnog polja u kom se Rusija i Zapad bore za "srca i umove"? Rubin: Pa, mislim da zapravo nema borbe. Vrednosti Zapada, vrednosti Sjedinjenih Država, verujem da su dominantne u Evropi i u zemljama koje žele da budu njen deo. Nažalost, Rusija nastavlja da pokušava da eksploatiše pitanje Kosova i Srbije preteći da će staviti veto na članstvo Kosova u UN, koristeći lažne tvrdnje o opasnosti da Kosovo postane teroristička država, sve vrste dezinformacionih operacija koje su sprovodili pokušavajući da negiraju Kosovo, pridruživanje Interpolu ili Unesku. Dakle, Rusi nastavljaju sa pokušajima da dele, dok Sjedinjene Države, sarašujući sa našim prijateljima i saveznicima, pokušavaju da ostave te užasne dane prošlosti iza nas. ... Glas Amerike 9 hr
Regionalni program: Aktuelno Public Domain  —  Dnevna informativna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u regionu i u svijetu. Vijesti, teme, analize i komentari. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Ruski biciklist Vlasov odbio poziv da nastupi na Olimpijadi u Parizu Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Andrej iz Srbije apsolutni pobednik StemCo olimpijade Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Migrantski život u kampu kod Sarajeva: 'Došli smo da zaštitimo djecu' Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Bijeg na plažu tokom toplotnog talasa u Crnoj Gori Public Domain  — Opasne vrućine zabilježene su 20. juna na četiri kontinenta dok je na sjevernoj hemisferi započeo prvi dan ljeta, što je znak da bi klimatske promjene ponovno mogu donijeti rekordne vrućine koje bi mogle nadmašiti prošlogodišnje. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Dvoje poginulih u eksploziji na Cetinju Public Domain  — Dvije osobe su poginule, a tri povrijeđene u eksploziji ispred Sportskog centra na Cetinju. Policija navodi da su stradali povezani s kriminalom i da operativni podaci ukazuju na obračun "klanova". Uviđaj je u toku. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 9 hr
Njemačka kritizirana zbog razmatranja deportacija Sirijaca i Afganistanaca Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 10 hr
Poverenica Brankica Janković govori o fenomenu "polomljenih lestvica".mp4 Public Domain   Glas Amerike 10 hr
Robert F. Kenedi podelio snimak Vučića o ratu u Ukrajini i pozvao SAD da počnu pregovore sa Rusijom Public Domain  — vašington — Robert F. Kenedi, nezavisni kandidat na predsedničkim izborima u SAD, podelio je na Eksu isečak iz intervjua koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao švajcarskom listu Weltwoche početkom juna, a u kojem govori o ratu u Ukrajini. "Predsednik Srbije se plaši izbijanja sveopšteg rata sa Rusijom zbog Ukrajine, plaši se gubitka miliona života i pita se - gde su odrasli u sobi? I ja se isto pitam", naveo je Kenedi na Eksu. Političar i aktivista sa poznatim prezimenom, u kampanji je govorio da bi smanjio američki vojni budžet i izjašnjavao se protiv dodatne vojne pomoći Ukrajini - što je protivno politici aktuelne administracije Džoa Bajdena. Bajden je nedavno sa ukrajinskim predsednikom potpisao desetogodišnji bezbednosni sporazum, a za vreme njegovog mandata Kijevu su poslate desetine milijardi dolara pomoći. Kenedi je na Eksu, uz snimak Vučića, napisao da je "svet u talačkoj situaciji zbog posredničkog rata sa Rusijom koji bi mogao da uništi planetu". "A većina Amerikanaca ni ne zna zašto u tome učestvujemo. Pozivam na momentalne mirovne pregovore, sa SAD, Rusijom i Ukrajinom za stolom. Putin je to želeo, trebalo bi i mi", dodao je Kenedi uz poruku da se "ne daje više novca Ukrajini". Prema sajtu 538, koji između ostalog meri podršku i rejting političara, Kenedi ima podršku od 9,5 odsto birača. Kada je reč o rejtingu, pozitivno mišljenje o Kenediju ima 34,6 odsto Amerikanaca. Podaci istog sajta pokazuju da o kandidatu republikanaca Donaldu Trampu pozitivno misli 41,5 odsto, a aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu 39,4 odsto Amerikanaca. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u intervjuu za švajcarski medij čiji je deo Kenedi objavio, između ostalog govorio i o ratu u Ukrajini i rekao da će se svet suočiti sa velikom katastrofom ako "velike sile ne učine nešto u kratkom roku". "Svi govore samo o ratu, niko ne želi da postigne mir, niko o tome ne govori, mir je maltene zabranjena reč. Govori se o tome da moramo da pobedimo da bismo osigurali mir. Ali, morate da imate i drugu stranu za stolom...Vrlo mi je čudno da niko i ne pokušava da spreči rat", rekao je Vučić . Dodao da veruje da svet nije daleko od velikog sukoba i da je moguće da se to dogodi "za tri, četiri meseca, ako ne i ranije", ali nije rekao na osnovu čega tako misli. Srbija je osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine i glasala za nekoliko rezolucija u UN koje osuđuju agresiju Rusije na tu zemlju, ali nije se pridružila sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi. Sa druge strane, iako nije zvanično potvrđeno, srpski zvaničnici nisu negirali mogućnost da oružje i municija iz Srbije završavaju u Ukrajini. U ruskoj invaziji na Ukrajinu, koja je pokrenuta u februaru 2022. godine, poginule su desetine hiljada civila. Kremlj odbacuje optužbe da napada civile. Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je nedavno da će "momentalno" narediti prekid vatre u Ukrajini i početi pregovore sa Kijevom ako se ukrajinske snage povuku iz četiri regiona koje je Moskva nelegalno anektirala 2022. i obustave planove da se priključe NATO-u. Takav predlog nije prihvatljiv za Kijev, koji želi da se pridruži alijansi i zahteva da se Rusija povuče sa ukrajinske teritorije. ... Glas Amerike 10 hr
EU traži da se ne politizuje festival 'Mirëdita, dobar dan' Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 11 hr
Voz kao turistička atrakcija Crne Gore Public Domain  — Stari vozovi i crnogorska željeznica od mora do planina privlače sve više turista. Gosti iz Njemačke godinama odlaze na izlete vozom od Bara do Kolašina. Ono što je za Crnogorce javni prevoz, za njih je atrakcija. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 11 hr
'Dječak' iz Srebrenice i nizozemski major 29 godina kasnije: 'Bili ste mi jedina nada da se spasim' Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 11 hr
Nepoznata osoba predstavlja se kao lekar i traži novac od Nišlija Attribution+  —  Građani Niša prethodnih dana prijavljivali policiji pozive nepoznate osobe koja se predstavljala kao lekar i tražila veću sumu novca za medicinske usluge. ... Južne vesti 11 hr
Grad zapošljava 14 komunalnih milicionera u Nišu, konkursi i za druge poslove Attribution+  —  U protekla 3 dana 4 niške gradske uprave i Pravobranilaštvo oglasili su konkurse za zapošljavanje ukupno 22 radnika, a najviše pozicija koje su traže su komunalni milicioneri, njih 14. ... Južne vesti 11 hr
Sud u Švedskoj oslobodio bivšeg Asadovog generala optužbi za ratne zločine Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 11 hr
Stotine žrtava ekstremnih vrućina širom svijeta, na Atlantiku krenula sezona oluja Public Domain   Glas Amerike 11 hr
Nizozemski premijer jedini kandidat za generalnog sekretara NATO-a Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 12 hr
Vučić i Kurti se 26. juna sastaju u Briselu Public Domain   Glas Amerike 12 hr
Deset i po hiljada evra iz budžeta Prokuplja za gurmanske delikatese Attribution+  —  Širok spektar gurmanskih delikatesa od svinjske pršute, kulena, kraškog vrata, kravljeg, ovčijijeg, kozjeg i feta sira, kačkavalja i kajmaka, grilovanog povrća, šampinjona, raznih vrsta pljeskavica, ćevapa, bele vešalice, rolovanog pilećeg ražnjića i džigerice, domaće kobasice, pilećeg i punjenog bataka, karađorđeve i bečke šnicle, bifteka na žaru, carske prste, filete lososa, pastrmke, salate razne vrste od šopske do vitaminske, palačinke, sladoleda, ali i alkoholna pića od piva do viskija i tekile platiće građani Prokuplja iz budžeta gradske kase 1.250.000 dinara ili oko 10,5 hiljada evra za ugostiteljske usluge, a koje će koristiti gosti Grada Prokuplja tokom narednih 12 meseci, na koliko je precizirano da traje ovaj ugovor. ... Južne vesti 12 hr
BiH u tri Public Domain  —  Emisija namijenjena slušaocima u Bosni i Hercegovini. Sadrži lokalne, regionalne i vijesti iz svijeta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz svijeta. ... Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 12 hr
Radnik stradao u požaru u fabrici boja na severozapadu Srbije Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 12 hr
Napad na Kapitol centralna tema izborne kampanje Public Domain  — Pristalice bivšeg predsjednika Donalda Trampa su 6. januara 2021. godine napala kompleks američkog Kongresa u pokušaju da spriječe formalnu potvrdu pobjede Džoa Bajdena. Tramp i Bajden su ponovo kandidati na izborima i kampanju vode oslanjajući se na lekcije naučene posle nasilja 6. januara. ... Glas Amerike 12 hr
Subina prekida vatre zavisi od Netanjahua i lidera Hamasa u Gazi Public Domain  — TEL AVIV, Izrael — Sudbina predloženog sporazuma o prekidu vatre za Gazu na mnogo načina zavisi od dvojice ljudi: izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i lidera Hamasa u Gazi Jahje Sinvara. Obojica lidera suočavaju se sa značajnim političkim i ličnim pritiscima koji mogu uticati na njihovo donošenje odluka. Čini se da ni jedan ni drugi ne žure da naprave ustupke kako bi okončali razorni osmomesečni rat i oslobodili taoce koje je Hamas oteo u svom napadu 7. oktobra. Hamas je prihvatio širok nacrt plana, ali je zatražio "amandmane". Netanjahu je javno osporio njegove aspekte, iako su ga SAD predstavile kao izraelski plan. Među glavnim preprekama je kako preći sa početnog privremenog primirja u prvoj fazi sporazuma na trajni prekid vatre koji uključuje prekid borbi i potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Gaze. Evo pogleda šta je važno dvojici lidera: Netanjahu "kupuje vreme" Tokom rata, dugogodišnji izraelski lider kritikovan je jer je dozvolio da ga politički razlozi ometaju u donošenju odluka. Njegovu vladu podržavaju dve ultranacionalističke stranke koje se protive sporazumima o prekidu vatre. Umesto toga, oni preferiraju kontinuirani vojni pritisak u pokušaju da poraze Hamas i oslobode taoce. Oni takođe govore o "ohrabrivanju" Palestinaca da odu i ponovnom uspostavljanju izraelskih naselja, koja su raseljena kada se Izrael povukao iz Gaze 2005. nakon 38-godišnje okupacije. Sam Netanjahu je zauzeo čvrst stav u vezi sa prekidom vatre, rekavši da neće okončati rat sve dok Hamasove vojne i upravljačke sposobnosti ne budu uništene. Ali sa svojim tvrdolinijaškim partnerima koji obećavaju da će srušiti vladu ako dođe do prekida vatre, Netanjahu je gurnut još više u ćošak. Njegovo oslanjanje na njih da bi ostao na vlasti nedavno se pojačalo nakon što je centristički član njegovog ratnog kabineta, bivši vojni šef Beni Ganc, dao ostavku nezadovoljan Netanjahuovim vođenjem sukoba. Netanjahu je morao da uravnoteži unutrašnje pritiske sa zahtevima Bajdenove administracije, koja promoviše najnoviji predlog o prekidu vatre, i porodica talaca koje veruju da samo dogovor može osloboditi njihove najmilije. Desetine hiljada Izraelaca pridružilo se masovnim protestima u znak podrške porodicama talaca. Čini se da je Netanjahu trenutno na strani svojih krajnje desnih vladajućih partnera, znajući da oni imaju ključ za njegov neposredni politički opstanak, iako tvrdi da ima na umu najbolje interese zemlje. Njihov odlazak iz vlade mogao bi da dovede do novih izbora, koji bi otvorili prostor za glasanje u parlamentu koje bi bi moglo da okonča njegovu vladavinu i koje bi verovatno bilo početak istrage o neuspesima od 7. oktobra. Netanjahuu se takođe sudi za korupciju u postupcima koji su nastavljeni tokom rata, ali su izbledeli iz javne svesti. Sporazum o prekidu vatre mogao bi da preusmeri pažnju na optužbe, koje godinama muče izraelskog lidera i koje on odlučno poriče. Čini se da se Netanjahuovo političko bogatstvo poboljšalo tokom rata. Njegova javna podrška je opala nakon iznenadnog napada Hamasa na južni Izrael, ali se vremenom postepeno povećavalo. Iako ga i dalje čeka težak put ka reizboru, on nije otpisan. "On vodi rat kako želi, što znači veoma sporo. On kupuje vreme", rekao je Gideon Rahat, viši saradnik na Izraelskom institutu za demokratiju, jerusalimskom tink-tenku i predsednik odeljenja političkih nauka na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Rahat je rekao da Netanjahu takođe želi da nastavi sa ratom u nadi da će se bivši predsednik SAD Donald Tramp vratiti na funkciju, što bi verovatno dalo Izraelu više slobode u borbi protiv Hamasa. "Ne vidim nikakav prekid vatre koji bi se zaista približio nečemu što bi on prihvatio", rekao je Rahat. "Ali on nije jedini koji kontroliše stvarnost" Sinvarova misija je da preživi Čini se da Hamasov lider u Gazi takođe ne žuri da potpiše sporazum. Rukovodstvo militantne grupe u egzilu se donekle razlikuje u stavu o tome kako pristupiti sporazumu o prekidu vatre. Ali reč Sinvara – organizatora napada 7. oktobra – ima posebnu težinu po tom pitanju. Kao pripadnik Hamasa koji je decenijama proveo u izraelskim zatvorima, on ima podsticaje da nastavi rat. Na ličnom nivou, njegov život može biti na kocki. Izrael je obećao da će ga ubiti kao odgovor na oktobarski napad, a veruje se da se Sinvar krije duboko u podzemnim tunelima Gaze okružen izraelskim taocima. Ako dođe do prekida vatre, Sinvar će morati da rizikuje i izađe u javnost. "Mislim da razume da je on mrtav čovek koji hoda. Ali pitanje je koliko dugo može da izdrži", rekao je Kaled el-Gindi, viši saradnik u istraživačkom centru Instituta za Bliski istok sa sedištem u Vašingtonu. Ali Sinvar je motivisan ne samo svojom ličnom sudbinom. Uronjen u Hamasovu radikalnu ideologiju, Sinvar traži uništenje Izraela i ostvario je političke dobitke gledajući kako rat šteti međunarodnom položaju Izraela i jača podršku palestinskoj stvari. Izrael se suočava sa sve većim međunarodnim kritikama – od svojih zapadnih saveznika, od međunarodnog pravosudnog sistema, od demonstranata širom sveta – zbog svog ponašanja tokom rata. To je produbilo globalnu izolaciju Izraela, donelo optužbe da čini genocid nad Palestincima i nateralo tužioca Međunarodnog krivičnog suda da traži hapšenje izraelskih lidera. Ahmed Fouad Alkhatib, viši saradnik istraživačkog centra Atlantskog saveta, napisao je na društvenoj platformi Eks da Sinvar takođe "računa na stalno globalno negodovanje zbog užasnog ubijanja stanovnika Gaze kako bi naterao Izrael da na kraju zaustavi rat", pod njegovim uslovima. Ali Sinvar bi mogao da se suoči sa nekim sopstvenim teškim pitanjima kada se rat završi — ne samo u vezi sa svojom ličnom ulogom u zločinima 7. oktobra, već i sa palestinskom javnošću kada počne rekonstrukcija i kada puni obim ratnog razaranja izađe na videlo. El Gindi je rekao da Sinvara nije odvratila visoka cena koju palestinski civili u Gazi plaćaju u ratu i da on na to gleda kao na neizbežnu žrtvu na putu ka oslobođenju. Iz Sinvarove perspektive, nastavak borbe protiv moćne izraelske vojske, makar i samo kroz džepove otpora, poriče pobedu Izraelu, rekao je el-Gindi. "Njihova cela misija je da prežive", rekao je on. "Ako prežive, pobeđuju". ... Glas Amerike 12 hr
Napad na Kapitol: Za Trampa patriotizam, a za Bajdena prijetnja demokratiji Public Domain  — Vašington — Pristalice bivšeg predsjednika Donalda Trampa su 6. januara 2021. godine napala kompleks američkog Kongresa u pokušaju da spriječe formalnu potvrdu pobjede Džoa Bajdena. Tramp i Bajden su ponovo kandidati na izborima i kampanju vode oslanjajući se na lekcije naučene posle nasilja 6. januara. Nasilje 6. januara 2021. godine je toliko povezano sa naporima Donalda Trampa da bude ponovo izabran, da je na početku jednog njegovog mitinga izvedena pjesma osuđenih za napad na Kapitol tog dana. “Čujete kako taoci pjevaju. To su bili taoci. Ja ih zovem taoci Šestog januara", rekao je Tramp. Trampove pristalice aplaudiraju kada bivši predsjednik učesnike pobune zove patriotama i taocima, a ne osuđenim kriminalcima. "Pod Džoom Bajdenom, američke patriote se hapse i drže u zarobljeništvu kao životinje”, tvrdi bivši predsjednik. U pjesmi koju je snimio sa “Zatvorskim horom 6. januara”, Tramp recituje zakletvu na vjernost američkoj zastavi i naciji. “Neumjesno je koristiti Zakletvu na vjernost zastavi da se podrže optuženi za nasilnu pobunu na Kapitolu.Znači, kritičari su u pravu u tom smislu. Naravno, izgovor ili objašenjenje Donalda Trampa je da su to istinske patriote”, kaže Dženifer Merča sa Univerziteta Teksas A&M. “Pravično ćemo postupati prema njima. I ako su za to potrebna pomilovanja, pomilovaćemo ih”, poručio je Tramp. Bajdenov izborni štab takođe govori o nasilju 6. januara, ali ne kao o patriotizmu, već prijetnji demokratiji. “To su bili učesnici pobune, a ne patriote. Nisu bili tamo da bi poštovali Ustav, već da bi ga uništili…“ko bude izabran, želi da pomiluje sve...Trampov napad na demokratiju nije samo dio njegove prošlosti. To obećava i u budućnosti”, upozorio je Bajden. Kako će nasilje 2021. godine uticati na izbore 2024. godine zavisi od toga ko ste, kaže Kris Edelson, politikolog sa Američkog univerziteta. “Neke ljude će 6. januar motivisati. Neki su pak užasnuti”, ističe Edelson. I Bajden i Tramp koriste 6. januar da upozore šta se može dogoditi ako pogrešna osoba bude izabrana za predsjednika. ... Glas Amerike 12 hr
Izveštaj: Upotreba fosilnih goriva dostigla novi rekord u 2023. godini Public Domain  — LONDON — Globalna potrošnja fosilnih goriva i energetske emisije dostigle su rekordne vrednosti u 2023. godini, čak i kada se udeo fosilnih goriva u globalnom energetskom miksu blago smanjio u toku godine, navodi se u izveštaju Statistički pregled svetske energije objavljenom u četvrtak. Rastuća potražnja za fosilnim gorivima uprkos povećanju obnovljivih izvora energije mogla bi da bude prepreka za prelazak na energiju sa nižim emisijama ugljenika pošto globalno povećanje temperature dostigne 1,5C (2,7F), prag iznad kojeg naučnici kažu da uticaji kao što su porast temperature, suša i poplave postati ekstremniji. "Nadamo se da će ovaj izveštaj pomoći vladama, svetskim liderima i analitičarima da krenu napred, sa jasnim pogledom na izazov koji je pred nama", rekao je Roman Debar iz konsultantske kuće Karni. Prošla godina je bila prva puna godina preusmeravanja tokova ruske energije sa Zapada nakon invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine, a takođe i prva puna godina bez velikih ograničenja kretanja povezanih sa pandemijom kovida 19. Ukupna globalna potrošnja primarne energije dostigla je najviši nivo od 620 eksadžula, navodi se u izveštaju (ekzadžul je jednak 1018 džula). Emisije su po prvi put premašile 40 metričkih gigatona CO2, kaže se. "U godini u kojoj smo videli da doprinos obnovljivih izvora energije dostiže novi rekord, sve veća globalna potražnja za energijom znači da je udeo koji dolazi od fosilnih goriva ostao praktično nepromenjen", rekao je Sajmon Virli iz konsultantske kuće KPMG. Izveštaj je zabeležio promene trendova u upotrebi fosilnih goriva u različitim regionima. U Evropi, na primer, udeo energije iz fosilnih goriva pao je ispod 70 odsto po prvi put od industrijske revolucije. "U naprednim ekonomijama, primećujemo znake da potražnja za fosilnim gorivima dostiže vrhunac, što je suprotnost od ekonomija na globalnom jugu u kojima ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života nastavljaju da podstiču rast (upotrebe) fosilnih goriva", rekao je izvršni direktor Instituta za energetiku Nik Vejt. Institut za energetiku, zajedno sa konsultantskim kućama KPMG i Karni, objavio je godišnji izveštaj od 2023. Oni su prošle godine preuzeli dužnost od BP-a, koji je od 1950-ih bio autor izveštaja, merila za energetske profesionalce. Fosilna goriva su činila skoro sav rast potražnje u Indiji 2023. godine, navodi se u izveštaju, dok je u Kini upotreba fosilnih goriva porasla za šest odsto na novi maksimum. Ali Kina je takođe činila više od polovine globalnog prirasta u proizvodnji obnovljive energije prošle godine. "Neverovatno je što Kina dodaje više obnovljivih izvora energije nego ostatak sveta zajedno", rekao je novinarima Virlei iz KPMG-a. ... Glas Amerike 12 hr
Netačno da iz Evrope dolaze zahtjevi za gašenjem OHR-a, navodi visoki predstavnik Šmit Public Domain   Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty 12 hr