|
Regionalni program
Public Domain
—
Emisija o dešavanjima u regionu (BiH, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Hrvatska) i svijetu. Prvih pola sata emisije sadrži program Tema sedmice o aktuelnim događajima u regionu i u svijetu.
Drugih dio emisije sadrži Dnevnik, koji za RSE vode poznate i zanimljive ličnosti iz regiona, i izbor najzanimljivijih priloga iz protekle sedmice.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
5 hr |
⟶
|
|
|
Otvorene Olimpijske igre u Francuskoj
Public Domain
— U Parizu su zvanično otvorene 33. Letnje olimpijske igre koje će trajati do 11. avgusta.
...
Glas Amerike
|
6 hr |
⟶
|
|
|
Regionalni program
Public Domain
—
Emisija o dešavanjima u regionu (BiH, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Hrvatska) i svijetu. Prvih pola sata emisije sadrži najaktuelnije i najzanimljivije priče o dešavanjima u zemljama regiona i u svijetu (politika, ekonomija i slično). Preostalih pola sata emisije sadrži analitičke priloge iz svih zemalja regiona i iz svih oblasti, od politike i ekonomije, do kulture i sporta. Reportaže iz svakodnevnog života ljudi su svakodnevno takođe sastavni dio “Dokumenata dana”.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
7 hr |
⟶
|
|
|
Zvanično otvorene Olimpijske igre u Parizu, hiljade pratile ceremoniju uprkos kiši
Public Domain
— Pariz — U francuskoj prestonici zvanično su otvorene 33. Letnje olimpijske igre – najveća svetska sportska manifestacija koja se, osim u Parizu, održava u još 16 gradova, kao i u jednoj prekomorskoj teritoriji - Francuskoj Polineziji.
Francuski predsednik Emanuel Makron proglasio je igre otvorenim, na ceremoniji održanoj po snažnoj kiši, tokom koje je najmanje 300.000 gledalaca mahalo i pozdravljalo oko 7.000 sportista, koji su u defileu brodova prošli rekom Senom.
Francuski džudista Tedi Riner i legendarna francuska atletičarka Mari-Žoze Perek upalili su Olimpijski plamen, prikačen za džinovski balon koji je zatim otplovio u parisku noć.
Ceremonija koja je trajala gotovo četiri sata počela je prikazivanjem snimka u kom je učestvovala čuvena svetska i francuska fudbalska zvezda Zinedin Zidan koji je nosio olimpijsku baklju. Kako je vreme odmicalo, a ceremonija se "zahuktavala", tako je i kiša padala sve jače. Baklju su kroz Pariz, između ostalih, proneli teniska zvezda Rafael Nadal, slavna nekadašnja rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, američki legendarni sprinter Karl Luis i bivša francuska NBA zvezda Toni Parker.
Svečano otvaranje je počelo nekoliko sati pošto je sabotaža na brzu TGV železničku mrežu izazvao haos u putovanju širom Francuske i stavio u središte pažnje bezbednosne rizike u trenutku kada su oči sveta uprte u Pariz.
Na otvaranju je nastupala muzička superzvezda Lejdi Gaga koja je izvela numeru Edit Pijaf, a kraj ceremonije je obeležio i dirljivi nastup kanadske dive Selin Dion, koja je pre dve godine prestala da nastupa u javnosti pošto joj je dijagnostikovana retka autoimuna bolest.
Moderniju sliku Francuske predstavila je francuska pevačica poreklom iz Malija Aja Nakamura, koja je otpevala neke od svojih najvećih hitova, kao i jedan Šarla Aznavura, u pratnji hora francuske vojske. Njen nastup publika je ispratila uz ovacije.
"Pozivam sve: sanjajte sa nama. Kao olimpijski sportisti, neka vas inspiriše radost koju samo sport može da nam pruži. Hajde da slavimo olimpijski duh života u miru", poručio je predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah, govoreći u podnožju Ajfelove kule.
Plesači i nosioci plamena izašli su na krovove Pariza po kiši.
„Kiša me neće sprečiti da navijam na olimpijskim igrama - sport mi je sve i uradila bih sve što je potrebno da ovo gledam“, rekla je agenciji Rojters Flavija Merluci, 20, studentkinja arhitekture.
Ceremonija je obuhvatila još unapred snimljenih trenutaka, uključujući ritmičke zvuke kamenih dleta i testera za drvo i prizore restauracije Notr Dama posle požara 2019.
Mnogi detalji su držani u tajnosti, uključujući i ko će poslednji poneti baklju i upaliti olimpijski plamen povodom početka igara.
Dvojica najtrofejnijih sportista u istoriji olimpijskih igara Majkl Felps i Martin Furkad, otkrili su zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju.
Francuska prestonica je pod opsežnim merama bezbednosti u danu otvaranja svetske sportske smotre.
Olimpijske igre obezbeđuje više od 45.000 policajaca, 10.000 vojnika i 2.000 agenata privatnog obezbeđenja. Raspoređeni su i snajperi. Takmičenje se održava u trenutku dva velika izazova u svetu - ruske agresije na Ukrajinu i sukoba na Bliskom istoku.
Igre će trajati od 26. jula do 11. avgusta.
...
Glas Amerike
|
9 hr |
⟶
|
|
|
Tramp pozdravio "srdačne odnose" sa Netanjahuom, kritikovao Haris
Public Domain
— Palm Bič, Florida — Bivši američki predsjednik Donald Tramp rekao je u petak da su su njegovi odnosi sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom uvijek bili srdačni. Tramp i Netanjahu su se sastali u Mar-a-Lagu, na Floridi, a izraelski premijer je poručio da se nada napretku u pregovorima o primirju u Gazi.
Netanjahu je otputovao na Floridu nakon što se u Vašingtonu sastao sa predsjednikom i potpredsjednicom SAD, Džo Bajdenom i Kamalom Haris, vjerovatnom Trampovom rivalkom na izborima 5. novembra.
Tramp je pozdravio Netanjahua i njegovu suprugu Saru, i istovremeno kritikovao Haris koja je posle susreta sa izraelskim liderom izrazila zabrinutost zbog palestinskih civilnih žrtava u izraelskoj devetomjesečnoj vojnoh ofanzivi u Gazi.
"Mislim da su njene izjave bile nipodaštavajuće", rekao je Tramp.
Netanjahu je rekao da se nada da će njegova posjeta Americi dovesti do bržeg dogovora o primirju.
"Nadam se. Međutim, vidjećemo", rekao je novinarima. Dodao je da ima napretka u naporima da se postigne dogovor o prekidu vatre zbog izraelskog vojnog pritiska i najavio da će poslati tim na pregovore u Rim.
Republikanski predsjednički kandidat odbacio je navode o napetostima u odnosima sa Netanjahuom.
"Imamo veoma dobre odnose", rekao je Tramp i podsjetio na mjere preduzete za vrijeme njegove administracije, kao što je premještanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, te povlačenje SAD iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Netanjahu je izazvao Trampovo nezadovoljstvo kada je Bajdenu čestitao pobjedu na izborima 2020. godine. Tramp je lažno tvrdio da su izbori pokradeni.
Bivši predsjednik nedavno je kritikovao izraelskog premijera zbog bezbjednosnih propusta koji su omogućili Hamasu da 7. oktobra napadne Izrael, što je dovelo do izraelske ofanzive u Gazi.
Prema anketama, između Trampa i Haris se vodi tijesna trka za Bijelu kuću zbog čega svjetski lideri poput Netanjahua - koji su tradicionalno bliži republikancima - pokušavaju da imaju balansiran pristup odnosima sa SAD.
Haris je tokom susreta sa Netanjahuom izrazila "ozbiljnu" zabrinutost zbog teške humanitarne situacije u Gazi.
"Neću ćutati. Izrael ima pravo da se brani. I važan je način na koji to radi", poručila je potpredsjednica SAD.
Netanjahu je u obraćanju Kongresu branio izraelsku vojsku i odbacio kritike ofanzive u kojoj je Gaza razorena, a više od 39.000 ljudi ubijeno, prema podacima ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas.
Desetine demokrata bojkotovale su Netanjahuov govor, izražavajući protest zbog civilnih žrtava i raseljavanja većine od 2,3 miliona stanovnika enklave.
Hamas je u napadu na Izrael ubio 1.200 ljudi i oteo 250 talaca, prema izraelskim podacima. Vjeruje se da je oko 115 talaca i dalje u Gazi, mada Izrael vjeruje da su je više od 30 odsto njih preminulo.
Izraelski zvaničnici procjenjuju da je 14.000 pripadnika Hamasa i Islamskog džihada ubijeno ili zarobljeno, od 25.000 koliko se procjenjuje da ih je bilo na početku rata.
...
Glas Amerike
|
9 hr |
⟶
|
|
|
Objavljeni rezultati autopsije u slučaju policijskog ubistva crnkinje Sonje Mesi
Public Domain
Glas Amerike
|
10 hr |
⟶
|
|
|
Radio magazin: Vaš izbor
Public Domain
— Najpopularnije teme i reportaže iz programa Radija Slobodna Evropa.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
11 hr |
⟶
|
|
|
Volker: Crna Gora sama sebi nanela štetu
Public Domain
— Bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker ocenio je da je Crna Gora u odnosima sa Hrvatskom sama sebi nanijela štetu.
Taj stav bivši američki diplomata izneo je povodom odluke hrvatskih vlasti da za nepoželjne proglase trojicu političara čije su stranke obezbedile većinu za usvajanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu u crnogorskom parlamentu.
...
Glas Amerike
|
11 hr |
⟶
|
|
|
SSP Leskovac: Vučić se hvali prosečnom platom od 100.000 dinara, a ljudi se bore da prežive mesec
Attribution+
— Dok se predsednik Srbije hvali prosečnom zaradom od preko 100.000 dinara, 12,1% građana živi u apsolutnom siromaštvu, a Leskovčani se bore da prežive mesec sa platama znatno nižim od prosečne, kaže narodna poslanica i predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Leskovcu Jelena Spirić.
...
Južne vesti
|
11 hr |
⟶
|
|
|
Regionalni program: Aktuelno
Public Domain
—
Dnevna informativna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u regionu i u svijetu. Vijesti, teme, analize i komentari.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
11 hr |
⟶
|
|
|
Pariz uoči otvaranja Olimpijskih igara
Public Domain
— prestonici otvaraju se Olimpijske igre. Širom zemlje pojačane su mere bezbednosti. Početak svetkovine narušio je napad vandala na mrežu brzih vozova. Stanje se polako vraća u redovno.
...
Glas Amerike
|
11 hr |
⟶
|
|
|
Vašington upozorava protivnike: Politička situacija u SAD nije znak slabosti
Public Domain
— Vašington — Američke diplomate i vojni zvaničnici odbacili su strahovanja da su nedavne - i iznenadne - promjene na američkoj političkoj sceni znak slabosti i upozorili suparnike u četvrtak da ne pokušavaju da to iskoriste.
"Varaju se ako misle da nismo usredsređeni na izazove u nacionalnoj bezbjednosti sa kojima se zemlja suočava. To obuhvata odgovor našim suparnicima kada je to adekvatno", rekao je potprarol Stejt departmenta Metju Miler.
U Pentagonu, zvaničnici su naveli da je vojska spremna za bilo koje izazove koje bi mogli da planiraju protivnici Amerike.
"Kada je riječ o tome da li nas suparnici testiraju u ovom trenutku, oni to uvijek rade. To je njihova priroda i priroda onoga što rade. Ne mislim da je ovaj trenutak nešto drugačiji od toga", rekoa je šef Pentagona Lojd Ostin.
Upozorenja u Vašingtonu upućena su manje od nedelju nakon što ja predsjednik Džo Bajden odlučio da se ne kandiduje za još jedan mandat i da podrži predsjedničku kandidaturu potpredsjednice Kamale Haris, na izborima na kojima će joj rival biti bivši predsjednik i kandidat repubikanaca Donald Tramp.
Bajden je u obraćanju u Bijeloj kući u srijedu, u kojem je obrazlagao odluku da izađe iz trke nešto više od 100 dana uoči predsjedničkih izbora, govorio o tome kakvi su ulozi za budućnost zemlje.
"Ništa, ništa ne može da se ispriječi spasavanju naše demokratije. Amerika će morati da bira da li će da ide naprijed ili unazad, da bira između nade i mržnje, između jedinstva i podjela. Moramo da odlučimo: Da li i dalje vjerujemo u poštenje, pristojnost, poštovanje, slobodu, pravdu i demokratiju?", rekao je Bajden.
Uoči Bajdenovog govora, američka vojska objavila je da su ruski i kineski strateški bombarderi prvi put letjeli u okviru zajedničke misije, i da su se približili na 350 kilometara od Aljaske.
Drugi zvaničnici takođe su upozorili na sve smjelije protivnike SAD.
Direktor FBI-a Kristofer Rej je u srijedu rekao članovima Kongresa da Iran i dalje želi da se osveti Trampu i nekim njegovim savjetnicima zbog ubistva bivšeg komandanta snaga Kuds Islamske revolucionarne garde Kasema Sulejmanija u januaru 2020. godine.
"Moramo da prepoznamo koliko je iranski režim bezobziran, uključujući i ovdje u Sjedinjenim Državama", rekao je Rej, ali je odbio da iznese detalje navodne iranske zavjere za ubistvo bivšeg predsjednika.
Drugi pak izražavaju zabrinutost zbog poteza iranskih saveznika, kao što su napadi jemenskih Huta na brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu, te napadi paravojnih snaga koje podržava Teheran na američke trupe u Iraku i Siriji.
"Uništavamo kapacitete Huta. Međutim, za to će biti potrebno više od vojne operacije. To je angažman sa međunarodnom zajednicom, ali i saradnja američkih agencija da se upotrijebe različita sredstva i izvrši pritisak na Hute da zaustave napade", rekao je u četvrtak novinarima u Pentagonu načelnik združenog Generalštaba američkih snaga Sikej (CQ) Braun mlađi.
U Stejt departmentu, portparol Miler rekao je da su američke diplomate spremne za sve izazove.
"Predsjednik je stavio do znanja sekretaru i ostatku tima za nacionalnu bezbjednost da od njih očekuje da da budu usredsređeni na to narednih šest mjeseci, da od njih očekuje da promovišu spoljnopolitičke ciljeve koje je postavio od početka administracije i koje ostvarujemo protekle tri ipo godine", rekao je Miler.
A ako bilo koji protivnik pokuša da oslabi SAD, američka vojska će biti spremna, kaže Ostin.
"Imamo najbolju, najsposobniju vojsku u svijetu i nastavićemo da štitimo zemlju", poručio je sekretar za odbranu.
...
Glas Amerike
|
12 hr |
⟶
|
|
|
Snup Dog nosio olimpijsku baklju u Parizu
Public Domain
— PARIZ — Uoči otvaranja Olimpijskih igara u Parizu deluje da je legendarni reper Snup Dog svuda u Parizu, ali su u petak Parižani mogli da ga vide kako nosi olimpijsku baklju pred svečanu ceremoniju.
Bio je jedan od poslednjih nosilaca olimpijskog plamena, koji je upaljen u aprilu u Grčkoj i od tada polako putuje ka Parizu. Snup Dogova deonica je bila u Sen Deniju, predgrađu Pariza.
Snup Dog napisao je na platformi "Eks":
"Danas sam nešto uradio".
U intervjuu ranije ove nedelje, Snup Dog je izrazio zahvalnost SAD i Francuskoj na prilici koja mu je ukazana.
„Na ovo gledam kao na prestiž, čast i nešto što zaista poštujem. Nikada nisam ni sanjao o nečemu ovakvom“, rekao je on.
"Ponašaću se najbolje što znam. Biću u najboljoj formi. Moći ću da dišem sporo, da hodam brzo i držim baklju sa osmehom na licu, jer shvatam koliko je prestižno ovaj događaj“, rekao je poznati muzičar.
Snup Dog je u Parizu kako bi učestvovao u televizijskim prenosima i pokrivanju Olimpijskih igara za NBC, što je deo napora američkog emitera da poveća gledanost uključivanjem u projekat i ljudi iz pop kulture.
...
Glas Amerike
|
13 hr |
⟶
|
|
|
Meksički narkobos El Majo i El Čapov sin uhapšeni u Teksasu
Public Domain
— VAŠINGTON — Meksički narko-bos Ismael El Majo Zambada i sin njegovog bivšeg partnera Hoakina El Čapa Guzmana, uhapšeni su u četvrtak u El Pasu u Teksasu, u uspešnoj akciji američkih vlasti, koja bi takođe mogla da preoblikuje meksičku kriminalnu scenu.
El Majo Zambada izjasnio se da nije kriv za američke optužbe za trgovinu drogom, pokazuju sudski spisi, koje prenosi Rojters. Sudski zapisnici pokazuju da se Zambada u petak odrekao prava da se lično pojavi pred sudom i naložio da se u njegovo ime uloži izjava da nije kriv. Njemu je određen pritvor bez kaucije i zakazano je da u sledeću sredu bude izveden pred američku sutkinju za prekršaje En Berton, pokazuju spisi iz suda.
Njegov advokat nije odmah odgovorio na zahteve za komentar.
Zambada je jedan od najvećih trgovaca ljudima u istoriji Meksika i suosnivač kartela "Sinaloa" sa El Čapom, koji je izručen Sjedinjenim Državama 2017. i služi doživotnu kaznu u zatvoru maksimalne bezbednosti.
I Zambada i Hoakin Guzman Lopez, El Čapov sin, suočavaju se sa višestrukim optužbama u SAD zbog prebacivanja ogromnih količina droge na američke ulice, uključujući i fentanil, koji je postao vodeći uzrok smrti Amerikanaca između 18 i 45 godina.
Zambada, za koga se veruje da ima 70 godina, i Guzman Lopez, koji ima 30, privedeni su posle sletanja privatnim avionom u oblast El Pasa.
Zambadu je u Sjedinjene Države "namamio" Guzman Lopez, prema trojici sadašnjih i bivših američkih zvaničnika upoznatih sa operacijom koji su tražili anonimnost da bi otvoreno govorili o događajima.
Američke vlasti su narko bosove postavile kao ključne mete, često sklapajući sporazume o priznanju krivice u zamenu za informacije koje dovode do hvatanja drugih visokorangiranih ličnosti kartela. Rojters nije mogao odmah da potvrdi da je postignut sporazum o priznanju krivice, ali ako je Guzman Lopez izdao Zambadu, to bi moglo imati velike posledice za kartel Sinaloa.
Krvavi rat unutar kartela izbio je 2008, kada je priveden još jedan visoki vođa Sinaloe. Članovi njegove porodice optužili su El Čapa da je organizovao hapšenje sa meksičkim vlastima, što je izazvalo nasilni raskol između dve moćne frakcije kriminalne grupe.
Nova generacija narko-bosova
Guzman Lopez je jedan od četiri El Čapova sina, poznat kao Los Čapitos, ili Mali Čapo koji su nasledili očevu frakciju Sinaloa kartela. Njegov brat Ovidio Guzman uhapšen je prošle godine i izručen Sjedinjenim Državama. Poslednjih godina, kartel "Sinaloa" postao je najveća meta za američke vlasti, koje su optužile kriminalnu organizaciju da je najveći snabdevač fentanila za Sjedinjene Države.
Zambada i Guzman Lopez suočavaju se sa višestrukim optužbama u SAD zbog toga što su rukovodili kriminalnim operacijama kartela, kao i mrežom za proizvodnju i trgovinu fentanila, rekao je američki državni tužilac Merik Garland.
Jedan radnik na aerodromu Santa Tereza, u blizini El Pasa, u četvrtak popodne je rekao Rojtersu da je video kako je avion Beechcraft King Air sleteo na pistu, gde su već čekali federalni agenti.
"Dve osobe su izašle iz aviona i privedene su bez problema", rekao je muškarac, koji je odbio da kaže svoje ime iz brige za svoju bezbednost.
„Delovalo je kao prilično normalna, završena stvar“, dodao je on.
Američke vlasti su nudile nagradu od 15 miliona dolara za Zambadino hapšenje, a za Guzmana Lopeza 5 miliona.
Kartel Sinaloa prodaje drogu u više od 50 zemalja širom sveta i jedna je od dve najmoćnije organizovane kriminalne grupe u Meksiku, prema američkim vlastima. Zambadini i El Čapovi sinovi pripadaju dvema različitim generacijama trgovaca ljudima, sa različitim stilovima. Zambada je poznat po tome što je "stara škola" trgovaca droge, koji je radio u senci. Nasuprot tome, El Čapovi sinovi imaju reputaciju trgovaca droge koji su privlačili pažnju dok su se penjali u hijerarhiji kartela.
El Čapovi sinovi su nasilniji i nepromišljeniji od Zambade, koji je imao reputaciju oštroumnog operatera.
Zambadini i El Čapovi sinovi su imali napet odnos otkako je njihov otac izručen 2017, a današnja hapšenja mogla bi da izazovu nestabilnost ili čak nasilje u njihovim sredinama u severnoj državi Sinaloa. Njihova hapšenja bila su deo zajedničke operacije Federalnog istražnog biroa i Sekrerarijata za nacionalnu bezbednost.
Američke vlasti su tokom prošle godine podigle nove optužnice protiv Zambade i Guzmanovih sinova po novim tačkama u Sjedinjenim Državama koje se odnose na šverc fentanila, kao i na dostavu hemikalija u ilegalne laboratorije kojima upravlja njihova kriminalna organizacija. Tokom decenija, kartel je uspostavio sofisticirane lance snabdevanja za prebacivanje droge širom sveta i snabdevanje strogo regulisanih hemikalija u svoju matičnu bazu u Sinaloi.
U četvrtak je Rojters objavio istragu koja je otkrila kako je hemikalije koje se koriste u proizvodnji fentanila (prekursore) zapanjujuće lako i jeftino kupiti na internetu od kineskih prodavaca koji isporučuju supstance od vrata do vrata u Severnoj Americi.
„Fentanil je najsmrtonosnija droga sa kojom se naša zemlja ikada suočila, a Sekretarijat za pravosuđe neće imati mira sve dok svaki vođa kartela, član i saradnik odgovoran za trovanje naših zajednica ne bude pozvan na odgovornost“, dodao je Garland.
...
Glas Amerike
|
13 hr |
⟶
|
|
|
BiH u tri
Public Domain
—
Emisija namijenjena slušaocima u Bosni i Hercegovini. Sadrži lokalne, regionalne i vijesti iz svijeta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz svijeta.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
14 hr |
⟶
|
|
|
Niš - rodni grad 27 olimpijaca sa 18 medalja
Attribution+
— Na dosadašnjim modernim Olimpijskim igrama, koje su se pre tri godine u Japanu održale 32. put, na različitim terenima učestvovali su je 22 sportista i 5 sportiskinja koji su rođeni u Nišu, a nastupali su za Jugoslaviju, Srbiju, Francusku, Crnu Goru i Hrvatsku. Sportisti iz Niša su osvojili ukupno 18 medalja i zanimljivo je da su sve u kolektivnim sportovima. Najuspešniji su bili rukometaši Zoran Tuta Živković, Vesna Milošević i Nikola Karabatić, vaterpolisti Sava Ranđelović, fudbaler Dragan Stojković Piksi, a Niš je i na Igrama u Barseloni 1992. godine, pod zastavom Ujedinjenih nacija, imao dvoje sportsita - strelkinju Lidiju Mihajlović i kajakaša Milana Đorđevića.
...
Južne vesti
|
14 hr |
⟶
|
|
|
Srbija u dva
Public Domain
—
Emisija namenjena slušaocima u Srbiji. Sadrži lokalne, regionalne i vesti iz sveta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz sveta.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
15 hr |
⟶
|
|
|
Rupa i izdignut asfalt u ulici u Durlanu, Nišlije kažu "vulkan iz asfalta"
Attribution+
— Ulica Pane Đukića u niškom naselju Durlan, između Knjaževačke i Bulevara svetog Pantelejmona “domaćin” je rupe koja je formirala asfaltni breg i zauzela trećinu ulice. Stanari problem nazivaju “vulkanom iz asfalta”.
...
Južne vesti
|
15 hr |
⟶
|
|
|
Prevrnuo se kombi sa migrantima kod Bele Palanke
Attribution+
— Kombi u kome je bilo više desetina migranata prevrnuo se na auto-putu između Niša i Pirota kod Bele Palanke. Prema prvim informacijama ima više od 30 povređenih.
...
Južne vesti
|
15 hr |
⟶
|
|
|
Crna Gora u pola dva
Public Domain
—
Emisija namijenjena slušaocima u Crnoj Gori. Sadrži lokalne, regionalne i vijesti iz svijeta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz svijeta.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
16 hr |
⟶
|
|
|
Kamala Harris, od diskriminisane djevojčice do Bijele kuće
Public Domain
— Državna tužiteljica, senatorica, potpredsjednica, a sada potencijalno i predsjednica Sjedinjenih Država. U svojoj višedecenijskoj karijeri Kamala Harris uspjela je da nekoliko puta bude proglašena za “prvu ikada”. Od matičarke prvog gej vjenčanja u Kaliforniji, do prve žene južnoazijskog porijekla u Senatu, pa do prve žene na mjestu potpredsjednice, da li Kamala Harris može postati i prva žena ikada na mjestu predsjednice Sjedinjenih Država?
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
16 hr |
⟶
|
|
|
Barak i Mišel Obama podržali Kamalu Haris
Public Domain
— ATLANTA — Bivši predsednik Sjedinjenih Država Barak Obama i nekadašnja prva dama Mišel Obama podržali su Kamalu Haris u njenoj kandidaturi za Belu kuću, dajući potpredsednici očekivanu, ali ipak ključnu podršku dvoje najpopularnijih demokrata u zemlji.
Poruka podrške, objavljena u video snimku na kojem se vidi kako Haris odgovara na zajednički telefonski poziv bivšeg prvog para SAD, dolazi u trenutku kada aktuelna američka potpredsednica nastavlja da "hvata zamah" kao verovatna kandidatkinja stranke posle odluke predsednika Džoa Bajdena da okonča kandidaturu za reizbor i podrži svoju zamenicu, protiv republikanskog kandidata Donalda Trampa.
Takođe, podrška naglašava prijateljstvo i potencijalno istorijsku vezu između prvog crnog predsednika nacije i prve žene, prve crnkinje i prve osobe azijskog porekla na potpredsedničkoj funkciji, koja se sada bori da razbije te iste barijere na nivou šefa države.
"Zvali smo da kažemo da Mišel i ja ne možemo da budemo ponosniji od toga što vas podržavamo i činimo sve što možemo da prođete kroz ove izbore i uđete u Ovalni kabinet", rekao je bivši predsednik Kamali Haris, koja je prikazana kako se javlja poziv dok hoda iza bine na događaju, dok je agenti Tajne službe prate.
Mišel Obama je rekla: "Ne mogu da vodim ovaj telefonski razgovor, a da ne kažem mojoj prijateljici Kamali - ponosna sam na tebe".
"Ovo će biti istorijsko", dodala je ona.
Haris, koja lično poznaje Obame od pre njegovog izbora 2008. godine, zahvalila im se na prijateljstvu i rekla da se raduje što će "doći tamo, biti na putu" sa njima u tromesečnoj borbi uoči izbora 5. novembra.
"I mi ćemo se malo zabaviti ovim, zar ne", rekla je Haris.
Barak i Mišel Obama su možda poslednje značajne ličnosti Demokratske stranke koje su formalno podržale Haris - što je odraz želje bivšeg predsednika da ostane, barem javno, čovek koji dela iznad sukoba u partiji. Obame i dalje privlače mnogo pažnje i veoma su uspešni u značajnim akcijama prikupljanja sredstava tokom kampanja za demokratske kandidate.
Prema istraživanju Asošiejted presa, Haris je već obezbedila javnu podršku većine delegata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, koja počinje 19. avgusta u Čikagu. Očekuje se da će Demokratski nacionalni komitet održati virtuelno glasanje o nominacijama koje će do 7. avgusta učiniti Kamalu Haris i još neimenovanog kandidata za potpredsednika zvaničnim imenima na demokratskom listiću.
Bajden je podržao Haris u roku od sat vremena nakon što je prošle nedelje objavio da završava svoju kampanju usred široke zabrinutosti u vezi sa sposobnošću 81-godišnjeg predsednika da pobedi Trampa. Podrške bivše predsedavajuće Predstavničkig doma Nensi Pelosi, lidera većine u Senatu Čaka Šumera, lidera demokrata u Predstavničkom domu Hakima Džefrisa i Džima Klajburna, bivšeg predsednik Bila Klintona i nekadašnje državne sekretarke Hilari Klinton, usledile su narednih dana.
Obame su, međutim, ostale uzdržane dok je Haris obezbeđivala podršku delegata, obilazila ključne demokratske izborne jedinice i prikupila više od 120 miliona dolara.
U početnoj izjavi Baraka Obame posle Bajdenovog saopštenja nije se pominjala Haris. Umesto toga, on je generalno govorio o izlasku sa kandidatom za naslednika Bajdena: "Imam izuzetno poverenje da će lideri naše stranke biti u stanju da stvore proces iz kojeg proizlazi izvanredan kandidat", napisao je bivši predsednik.
Barak i Mišel Obama su vodili odvojene kampanje za Hilari Klinton 2016. i Bajdena 2020, uključujući velike skupove završnih vikenda pred izborni dan. Održali su ključne govore na konvenciji demokrata 2020. godine, virtuelnom događaju zbog pandemije korona virusa. Govor bivšeg predsednika bio je posebno zapažen jer je razotkrio pun napad na Trampa kao pretnju demokratiji, argument koji traje i danas kao deo kampanje Kamale Haris.
...
Glas Amerike
|
16 hr |
⟶
|
|
|
U konkurenciji za "Drainčevu nagradu" 65 naslova iz zemlje i okruženja
Attribution+
— Na konkurs za nagradu „Drainac“, koju organizuje Narodna biblioteka "Rade Drainac" Prokuplje, pristiglo je 65 naslova, a među pristiglim zbirkama poezije koje su objavljene u 2023. godini nalaze se i dela pisaca iz Republike Srpske i Crne Gore. Odluku o dobitniku nagrade „Drainac“ doneće 12. avgusta žiri u sastavu Goran Maksimović kao predsednik, Slavomir Gvozdenović i Dragan Ognjanović kao članovi.
...
Južne vesti
|
17 hr |
⟶
|
|
|
I ovog petka protest žitelja Delijskog visa kod "Stop šopa", pozvali političare da im se pridruže
Attribution+
— Više od 40 nedelja traju protesti građana niškog naselja Delijski vis, koji traže da im se asfaltiraju ulice i reši problem poplava i atmosferske kanalizacije. I večeras od 19 sati oni će protestovati kod kružnog toka kod "Stop šopa", a pozvali su i predstavnike svih političkih partija da im se pridruže.
...
Južne vesti
|
18 hr |
⟶
|
|
|
Zatvaraju se prihvatni centri u Dimitrovgradu, Pirotu i Bosilegradu
Attribution+
— Zbog smanjenog broja migranata Komesarijat za izbeglice i migracije je doneo odluku da se trajno zatvore prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi, dok će od 1. avgusta do 30. septembra privremeno biti obustavljen rad Centra za azil u Tutinu, Centra za azil u Banji Koviljači i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.
...
Južne vesti
|
18 hr |
⟶
|
|
|
Strepnja pred otvaranje Olimpijskih igara u Parizu: Sabotaža železnice, dojava o bombi na aerodromu
Public Domain
— Pariz — Vandali su napali francusku mrežu brzih vozova u nizu koordinisanih akcija koje su dovele do velikih poremećaja na nekim od najprometnijih železničkih linija u zemlji uoči ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu u petak.
Državni železnički operater (SNCF) saopštio je da su piromani gađali instalacije duž linija koje povezuju Pariz sa gradovima kao što su Lil na severu, Bordo na zapadu i Strazbur na istoku.
Pozivali su sve putnike da odlože svoja putovanja. Popravke su u toku, ali će saobraćaj biti ozbiljno poremećen bar do kraja vikenda. Vozovi se vraćaju na svoja polazišta.
"Sinoć je SNCF bio žrtva nekoliko vandalskih činova na brzim linijama uz Atlantik, na severu i istoku. Požari su namerno podmetnuti da bi oštetili naše instalacije", navodi se u saopštenju SNCF-a.
Još niko nije preuzeo odgovornost za sabotažu, a dva bezbednosna izvora agencije Rojters rekla su da način rada podseća na levičarske ekstremiste ili aktiviste za zaštitu životne sredine. Međutim, još nema nikakvih dokaza.
Premijer Gabrijel Atal odbio je da spekuliše o mogućnosti da takve grupe stoje iza sabotaže.
„Ono što znamo, ono što vidimo jeste da je ova operacija bila pripremljena, koordinisana, da su gađani nervni centri, što pokazuje određeno poznavanje mreže da se zna gde da se udari“, rekao je on.
I operacije na aerodromu Bazel-Miluz na granici Francuske sa Švajcarskom nakratko su obustavljene zbog uzbune o bombi.
Francuska sprovodi neviđenu mirnodopsku bezbednosnu operaciju kako bi obezbedila događaj, sa više od 45.000 policajaca, 10.000 vojnika i 2.000 agenata privatnog obezbeđenja. Snajperi će biti na krovovima, a dronovi će stražariti iz vazduha.
Organizacioni komitet OI u Parizu saopštio je da blisko sarađuje sa SNCF-om na proceni situacije.
Ministar saobraćaja Patris Vergrijet opisao je ta dela kao kriminalna.
Šef pariske policije rekao je da dodatno pojačava bezbednost na glavnim stanicama u prestonici.
Ministarka sporta Ameli Oudera-Kastera osudila je vandalizam.
"To je potpuno užasno", rekla je za BFMTV. "Ciljati igre znači ciljati Francusku".
Na Istočnoj stanici (Gare de L'Est) putnica Korin Lekok rekla je da je njen voz za Strazbur na granici sa Nemačkom otkazan.
"Idemo sporom linijom", rekla je. "Na odmoru sam, tako da je u redu, iako je iritantno kasniti".
...
Glas Amerike
|
19 hr |
⟶
|
|
|
Bela kuća podršava fazni prekid vatre u Gazi
Public Domain
— Bela kuća — Bajdenova administracija se nada da će postići dogovor o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Gazi, gde je rat besni više od devet meseci nakon zapanjujućeg napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Glas Amerike je razgovarao sa Džonom Kirbijem, portparolom Bele kuće za nacionalnu bezbednost, o dogovoru i još mnogo toga, u ovom intervjuu sa dopisnicom VoA Begum Ersoz u četvrtak.
Glas Amerike: Da li administracija prihvata sporazum o prekidu vatre samo u prvoj fazi, što ne garantuje nikakav put napred za ostale faze sporazuma? Šta stoji na putu dogovora? A koje su tačke problema?
Kirbi: Cela svrha predloga je da dođete do prve faze, dobijete šestonedeljni prekid vatre, izvučete neke taoce i počnete pregovore o drugoj fazi. To je cela svrha ovog predloga. Ono što želimo da uradimo je da dođemo do prve faze, da započnemo šest nedelja. (…) Neću ulaziti u detalje i javno pregovarati. Ali verujemo da su praznine dovoljno uske da bi kompromisom i liderstvom na obe strane mogle da budu zatvorene.
Glas Amerike: Da li je administracija zabrinuta da bi izraelski premijer Benjamin Netanjahu mogao da iskoristi ovu posetu SAD da ojača svoj domaći politički položaj?
Kirbi: Mislim da je važno da je američki narod imao priliku da čuje direktno od premijera komentare [pred Kongresom SAD] na Kapitol Hilu. I očigledno se radujemo svakoj prilici koju imamo, uključujući i današnju, da sednemo i razgovaramo o ovim pitanjima lično. Takođe smatramo da je bilo važno da se premijer direktno čuje sa porodicama američkih talaca i da razume njihovu uznemirenost, njihov strah, njihovu želju da vrate svoje voljene kući. Neću da govorim u ime premijera o njihovim domaćim pitanjima, na njemu je da o tome govori, ali prilično je jasno da izraelski narod takođe želi da vidi te taoce da se vrate. Oni žele i svoje voljene nazad.
Glas Amerike: Netanjahu je takođe razgovarao sa potpredsednicom Kamalom Haris. Kao pretpostavljena kandidatkinja ispred Demokratske stranke, u kojoj meri će ona ići istom putanjom kao i Bajdenova administracija?
Kirbi: Neću da spekulišem o budućnosti. To su pitanja za potpredsednicu. Jer ono što vam mogu reći, bez sumnje, jeste da je ona bila punopravna partnerka u sprovođenju politike za koju je ova administracija jasno stavila do znanja da su nam važne u pogledu Bliskog istoka i rata u Gazi. Bila je punopravna partnerka i sama je razgovarala sa izraelskim kolegama. Ona je bila uključena u gotovo svaki razgovor koji je predsednik imao sa premijerom.
Glas Amerike: Neki zvaničnici NATO-a izražavaju zabrinutost zbog trke u naoružanju sa osovinom Rusija-Kina-Iran-Severna Koreja – a neki kažu da je to već pomoglo Rusiji da brže rekonstruiše svoje snage i sposobnosti. Koliko je moćna osovina rusko-kinesko-iransko-severnokorejska? I vidite li da se njihova saradnja širi?
Kirbi: Svakako smo sa zabrinutošću posmatrali rastuće odbrambene odnose između Rusije i Kine i između Rusije i Severne Koreje. Način na koji se to manifestuje, posebno u Ukrajini – kineske kompanije sada obezbeđuju komponente za neke ruske sisteme, Severnokorejanci artiljerijske granate i balističke rakete. Očigledno, to nas brine. I mi smo preduzimali i nastavićemo da preduzimamo odgovarajuće mere kako bismo osigurali da ove zemlje budu odgovorne za ono što rade u smislu podrške ratu u Ukrajini.
Glas Amerike: Talibani tvrde da je Avganistan žrtva destruktivnih aktivnosti grupa koje deluju u susednim zemljama i regionu. Upozoravaju da bi se, ako svet ovo zanemari, mogao suočiti sa opasnim ishodom. Da li SAD opažaju ili osećaju bilo kakvu potencijalnu pretnju iz Avganistana?
Kirbi: Pre svega, mi ne priznajemo talibane kao upravljajuće vlasti u Avganistanu. Preuzeli su neke obaveze kada su preuzeli Kabul. Nisu ispunili te obaveze. Ako žele legitimitet na svetskoj sceni, ako žele da budu shvaćeni ozbiljno, moraju da počnu da ispunjavaju neke od tih obaveza. Imaju pitanja unutrašnje bezbednosti, posebno stalnu terorističku pretnju unutar Avganistana. I to je nešto sa čime će oni morati da se pomire. Ali ta ideja da se ovde igra žrtva nakon što su nasilno preuzeli vlast u Avganistanu, međunarodnoj zajednici zvuči prilično šuplje.
Glas Amerike: Tokom samita NATO-a, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da pristup zapadnih saveznika podgreva vatru u ratu u Ukrajini umesto da donese mir. Bilo kakva reakcija na to?
Kirbi: Sve što mogu da vam kažem je da je sve što je predsednik Bajden radio od početka ove nelegalne agresije Rusije i ničim izazvanog rata bilo da stavi gospodina Zelenskog i Ukrajince u najbolju moguću poziciju, poziciju snage, tako da ako i kada budu spremni da pregovaraju o okončanju ovog rata, da mogu to da urade, znajući da su ih podržale Sjedinjene Države i međunarodna zajednica. Svi želimo da se ovaj rat završi. I vredi podsetiti ljude da bi rat mogao da se završi sutra ako bi Putin uradio pravu stvar i izvukao svoje trupe iz Ukrajine. Tako da nemamo za šta da se izvinjavamo, nikako. Sve što pokušavamo da uradimo jeste da budemo sigurni da Ukrajina može da pronađe način da okonča ovaj rat pod uslovima koji su za nju prihvatljivi.
Intervju je uređen radi jasnoće i sažetosti.
...
Glas Amerike
|
19 hr |
⟶
|
|
|
Dok su ga "šlepali" automobil pao na deo auto-puta kod Brestovca i prevrnuo se na krov
Attribution+
— Na auto-putu između Niša i Leskovca, blizu isključenja za Brestovac, jutros oko 7:30 dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je jedan automobil, koji je prevožen, pao na put i prevrnuo se na krov. Kako kažu u policiji, jedna osoba je lakše povređena.
...
Južne vesti
|
19 hr |
⟶
|
|
|
"Samoprevazilaženje" na Vlasini u nedelju, takmičari iz regiona, Rusije i Ukrajine
Attribution+
— Takmičari iz Srbije, regiona, ali i Skandivanije, Rusije i Ukrajine učestvovaće u nedelju, 28. jula od 10 sati na triatlonu “Samoprevazilaženja” na Vlasini. Biće organizovan i triatlon za takmičare do 15 godina.
...
Južne vesti
|
19 hr |
⟶
|
|
|
"Drum Dum Fest" i ove godine u Leskovcu, nastupa Rambo Amadeus
Attribution+
— Festival ritma, bubnjeva i perkusija Drum Dum biće 13. put održan od 20. do 22. septembra u Leskovcu. Nagrada za životno delo biće uručena bubnjaru Borisu Leineru, a posetioce očekuje i nastup Ramba Amadeusa, kao i radionice sviranja bubnjeva.
...
Južne vesti
|
20 hr |
⟶
|
|
|
Rada Manojlović i bostan u organizaciji Javne biblioteke iz Doljevca
Attribution+
— Selo Mekiš u blizini Doljevca u subotu, 27. jula okupiće ljubitelje lubenica, koji će 24. put moći da prisustvuju manifestaciji “Bostanijada”. Organizator je Javna biblioteka Doljevac, odakle najavljuju da su spremili i "kulturno-umetnički program uz nastup folk pevačice Rade Manojlović".
...
Južne vesti
|
20 hr |
⟶
|
|
|
Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Parizu
Public Domain
— U Parizu počinju Ljetne olimpijske igre. U Stocu Festival kulture "Slovo Gorčina".
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
1 d |
⟶
|
|
|
Volker: Postoji opasnost da Crna Gora prati primjer Gruzije
Public Domain
— Vašington — Bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker izrazio je u intervjuu za Glas Amerike zabrinutost zbog učešća proruskih stranaka bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu u alijansi, u rekontruisanoj Vladi Crne Gore. Poručio je da ne bi volio da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posljedice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje.
U crnogorsku vladu su ušli i predstavnici Bošnjačke stranke, a premijer Milojko Spajić ju je nazvao istorijskom.
“Imamo istorijsku većinu, koja je testament da će Crna Gora biti stabilna i da će zemlja moći da se posveti suštinskim temama, integracijama, ekonomiji i socijalnoj politici”, rekao je Spajić, obrazlažući prijedlog o rekonstrukciji Vlade u skupštini, i dodao da je “Crna Gora najpomirenija u svojoj istoriji”.
“Ova vlada je, sa tolikom većinom, garant stabilnosti i zrelosti i to je pokazatelj koliku ozbiljnost projektuje ova vlada. To je pokazatelj svima vani, mi postajemo primjer u regionu kako svi zajedno mogu da žive u miru”, naveo je Spajić.
Volker, jedan od vodećih eksperata za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbjednost - koji trenutno radi za konsultantsku BGR grupu u Vašingtonu, ocijenio je međutim da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade.
"U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vrijeme par bivših vlada, gdje vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje. Vlada, predsjednik i premijer govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu. Istovremeno, vidite korake koji je čini se udaljavaju od toga. I zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, vidjeti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promijene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promijeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći dio njene nezavisnosti", rekao je Volker za Glas Amerike.
Glas Amerike: A koji su to konkretno koraci koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada?
Volker: To je jedna mala stvar za drugom, ali sve zajedno predstavljaju isti smjer. Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna. Tu su i odnosi sa (predsjednikom Srbije Aleksandrom) Vučićem, odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča 2016. godine. Znači jedna mala stvar za drugom. I ne bi sve, odvojeno posmatrano, izazvale zabrinutost. Međutim, zabrinjavajuće je kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada dio vlade.
Glas Amerike: Odnosi Crne Gore i Hrvatske su napeti od kako je u crnogorskom parlamentu, posle napretka Crne Gore na putu ka EU, usvojena rezolucija o Jasenovcu. Hrvatska je na to uzvratila odlukom da lidera tri stranke - koje su dio vlade - proglasi personama non grata, Andriju Mandića, Milana Kneževića i Aleksu Bečića. Kakva se poruka time šalje Zapadu?
Volker: To je komplikovano, zato što iskreno, i Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni. Međutim, ovdje je riječ o šteti koju je crnogorska strana sama sebi nanijela. Potpuno nepotrebno. I sankcionisanjem tih zvaničnika, Hrvatska pokušava da upozori da se ne ide tim putem. Crnogorski građani veoma žele da zemlja bude punopravna članica Evropske unije što je prije moguće. I sam premijer to govori. Prošlog mjeseca je naveo da je probijen led i napravljen veliki korak. Istovremeno, ako vam susjedna članica EU sankcioniše neke zvaničnike, to nije način da se uđe u uniju.
Glas Amerike: Američka ambasada je u prvoj reakciji na rekonstrukciju crnogorske vlade izrazila zabrinutost zbog učešća stranaka koje nisu osudile rusku agresiju na Ukrajinu i ne podržavaju sankcije protiv Rusije. Evropska unija upozorila je na akcije koje bi mogle da budu suprotne putu zemlju ka EU. Šta vam te reakcije govore o tome kakvo je generalno mišljenje u SAD i EU kada je riječ o crnogorskoj vladi?
Volker: Same reakcije su prilično blage. Ali ako to uporedite sa činjenicom da ih, u prethodnim slučajevima, nije bilo, onda je to pokušaj SAD i EU da i dalje budu pozitivni i diplomatski, da zadrže pravi ton, ali i da sada izraze zabrinutost što ranije nije uvijek javno urađeno. Znači, bez obzira na to koliko su blage, nadam se da ih vlasti u Crnoj Gori uzimaju u obzir.
Glas Amerike: Da li će SAD i EU i ovog puta usvojiti pristup da sačekaju i vide šta će se dogoditi u Crnoj Gori?
Volker: Mislim da bi ljudi trebalo ozbiljno ovo da shvate. Kao što sam za ono što crnogorska vlada radi opisao kao trend, takođe bih reakciju iz SAD i EU posmatrao kao trend. Znači, ako vlada to nastavi, i reakcije će se nastaviti i eskalirati. Ukazao bih na primjer Gruzije koja je bila lider u grupi zemalja sa Ukrajinom i Moldavijom. Lider u smislu pripravnosti za NATO, EU, primjenu reformi i sa javnošću snažno posvećenoj članstvu u NATO-u i uniji. I tokom nekoliko godina, vlada u toj zemlji je radila slične stvari, podrivala smjer zemlje ka Zapadu i orijentisala je da bude više usklađena sa Rusijom. Amerika i Evropa su prilično sporo na to reagovale i odgovorile. Ali zato što su se ti potezi nastavljali, odgovor je postajao sve oštriji. Sada u Kongresu imate prijedlog zakona o uvođenju sankcija protiv Gruzije i prilično je nevjerovatno da smo došli do te faze. Već su uvedene neke sankcije kada je riječ o vizama. Ne bih volio da Crna Gora prati taj šablon, koji vidimo sada sa gruzijskom vladom.
Glas Amerike: Postoji li opasnost za to u Crnoj Gori?
Volker: Da, postoji. Definitivno postoji opasnost, ne samo u Crnoj Gori. To vidite i u drugim zemljama. Trenutno sam malo zabrinut zbog Bugarske, zatim šta će se dogoditi ako vlada Moldavije ne bude ponovo izabrana naredne godine. Međutim, vidite to u Crnoj Gori koja je, naravno, već članica NATO-a. Tako da je to zabrinjavajuće.
Glas Amerike: Na šta će američki zvaničnici, barem oni koji su u Stejt departmentu zaduženi za Zapadni Balkan, obraćati pažnju kada je riječ o Crnoj Gori?
Volker: Vašingtonu je sada u potpunosti odvučena pažnja zbog domaće politike i izbora. Kao što znate, bivši predsjednik Tramp je republikanski kandidat i vodi u anketama. Predsjednik Bajden najavio je da više neće biti demokratski kandidat i izgleda da će to biti potpredsjednica Haris. Svi koji su na pozicijama u vladi sada su na neki način opsjednuti time i paralisani zbog te situacije. Američka ambasadorka u Crnoj Gori i pomoćnik državnog sekretara O'Brajen su dvije osobe na koje treba obratiti pažnju, zato što su oni ti koji će održavati politiku tamo, na karijernom, profesionalnom nivou. To će biti važno narednih osam mjeseci.
Glas Amerike: Da li će to što su sada u vladi anti-NATO stranke uticati na poziciju Crne Gore u alijansi? Crnogorski premijer je tokom nedavnog učešća na samitu u Vašingtonu naglasio da je Crna Gora pouzdan partner i da će tako i ostati. Šta Vi mislite?
Volker: NATO neće unaprijed reagovati, na osnovu sumnje da bi Crna Gora mogla nešto da uradi. NATO to neće raditi. Dok god Crna Gora ispunjava obaveze, niko neće uraditi ništa. Međutim, u situaciji gdje imate te stranke u vladajućoj koaliciji, sada postoji rizik da će Crna Gora uraditi nešto što će stvoriti problem sa NATO-om. Takvog rizika ne bi bilo bez njih. I zato smo tu gdje smo i zato ljudi izražavaju zabrinutost. Ali treba da sačekamo i nadamo se da neće uraditi nešto glupo.
Glas Amerike: A šta bi bile posljedice, da li bi NATO recimo oklijevao da podijeli informacije sa crnogorskom vladom?
Volker: Da. To je očigledna stvar i to sam pominjao u ranijim intervjuima. To bi bio očigledan korak koji bi NATO prvo preduzeo ako bi postojala situacija gdje bi ste imali politiku koja bi išla u korist protivnika Alijanse. Prva stvar bi bilo da se zaustavi dijeljenje informacija. Jednom je to urađeno sa Grčkom za vrijeme vojnog puča. Takođe i sa Portugalom kada su imali diktatora na vlasti. Međutim, ušli biste u situaciju gdje s jedne strane NATO odluke donose konsenzusom, a s druge bi moglo da bude dogovora unutar alijanse, obično pod ovlašćenjem generalnog sekretara, da se ne dijele informacije. Mogli bi ste i da budete isključeni sa sastanaka.
Glas Amerike: Da li postoji opasnost da Crna Gora, na primjer bude kao Mađarska, koja je članica NATO-a, ali neusklađena sa nekim vodećim stavovima?
Volker: Tu je pitanje šta će raditi vlada u Crnoj Gori. To nije slučaj u ovom trenutku. I ne mora da bude slučaj. Ali ako se ovo polako udaljavanje zemlje od zapadne orijentacije naglo ubrza, onda mislim da će to biti slučaj.
Glas Amerike: Premijer Milojko Spajić ističe da će rekonstruisana vlada ostati usredsređena na put ka članstvu u EU. Opozicija tvrdi da će biti pod većim uticajem Beograda i Moskve. Šta Vi mislite, šta čeka Crnu Goru u budućnosti?
Volker: Postoji rizik. Vidite koji su igrači, kakve su im izjave, s kim su povezani, kakve su neke od politika koje zastupaju. Ako to postane vladina politika, potezi crnogorske vlade, onda je to stvaran problem. I to se uklapa u širi šablon - šablon odnosa Srbije sa Rusijom, odnosa SPC sa ruskom pravoslavnom crkvom, napora da se podriju prozapadne snage u Bugarskoj, razvoja događaja u Gruziji, Moldaviji. To je zabrinjavajući trend. Rusija povlači puno poteza da pokuša da proširi uticaj i poremeti napredak ka evro-atlantskim institucijama u mnogim zemljama u regionu. Tu možemo da dodamo Republiku Srpsku, Sjevernu Makedoniju. To se ne događa slučajno. I nije se u potpunosti ostvarilo. Vlada u Crnoj Gori ima šansu da ne dozvoli da se to dogodi.
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Kamala Haris - žena koja probija nevidljive barijere
Public Domain
— Kamala Haris, prva američka potpredsednica, verovatni je predsednički kandidat Demokratske stranke. U njenom fokusu do sada su bili imigracija, abortus i pitanja kontrole oružja.
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Upoznajte Kamalu Haris - spremna da izađe na megdan Trampu
Public Domain
— VAŠINGTON — Kamala Haris, prva američka potpredsednica, na korak je od toga da bude nominovana za predsedničku kandidatkinju Demokratske stranke. Glas Amerike osvrnuo se na njeno poreklo i protekle četiri godine na dužnosti.
Bio je istorijski trenutak u Sjedinjenim Državama 2021. godine kada je bivša senatorka Kamala Haris postala prva potpredsednica.
"Čast mi je da budem ovde, da stojim na ramenima onih koji su došli ranije", istakla je tada ona.
Haris je takođe prva Afroamerikanka i prva žena azijsko-američkog porekla koja je obavljala drugu najvišu funkciju u zemlji.
Barbara Li, demokratska kongresmenka ističe da je Haris “probila nevidljive barijere za toliko žena."
Ćerka majke Indijke i oca sa Jamajke, Haris je rođena u Ouklendu, u Kaliforniji. Mural sa njenim likom nalazi se u školi u koju je bila vožena autobusom kao dete, u okviru napora za rasnu integraciju.
Diplomac Univerziteta Hauard, Haris je postala prva okružna tužiteljka u San Francisku 2004, a zatim 2011. godine, prva Afroamerikanka koja je služila kao državna tužiteljka Kalifornije.
Tokom godina kao potpredsednica, Haris je snažno kritikovala odluku Vrhovnog suda da poništi odluku u slučaju Ro protiv Vejda iz 1973. koja je legalizovala abortus širom zemlje.
Tokom svog mandata, bivši predsednik Donald Tramp imenovao je troje konzervativnih sudija najvišeg suda.
"On ponosno preuzima zaslugu za poništenje Ro protiv Vejda tako da, budite sigurni - ako Tramp dobije priliku, potpisaće nacionalnu zabranu abortusa kako bi ga zabranili u svakoj saveznoj državi", rekla je Haris.
Potpredsednica je takođe pozdravila nastavak Zakona o dostupnoj zdravstvenoj nezi i smanjenje cene insulina koje je postigla Bajdenova administracija.
"Podignite ruku ako imate člana porodice sa dijabetesom."
Na početku mandata bila je zadužena da se bavi naporima administracije na granici. Ali Bajdenova kampanja je završila u odbrambenom stavu, sa imigracijom kao ključnim pitanjem na izborima 2024.
"Sada, nedokumentovani supružnici američkih državljana koji su bili u zemlji deset ili više godina mogu da ostanu u zemlji dok čekaju na zelenu kartu", rekla je ona.
Obraćajući se grupama za zaštitu imigranata kao što su Amerikanci azijskog porekla, domoroci na Havajima i Pacifiku, ona je brzo usmerila pažnju na reči Donalda Trampa.
“Neko ko kleveta imigrante, ko promoviše ksenofobiju, neko ko širi mržnju, nikada više ne bi trebalo da ima priliku da stane iza mikrofona i simbola predsednika Sjedinjenih Država", naglasila je ona.
Haris je postala prisutnija na skupovima u kampanji, nakon lošeg nastupa predsednika Džoa Bajdena u junskoj debati sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
“Pobedili smo Trampa jednom i pobedićemo ga ponovo."
Sa povlačenjem predsednika Bajdena iz trke, ako Haris bude nominovana, ona će ponovo ući u istoriju kao prva žena afroameričkog i azijskog porekla koja će biti kandidat za najvišu funkciju u zemlji.
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Regionalni program
Public Domain
—
Emisija o dešavanjima u regionu (BiH, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Hrvatska) i svijetu. Prvih pola sata emisije sadrži najaktuelnije i najzanimljivije priče o dešavanjima u zemljama regiona i u svijetu (politika, ekonomija i slično). Preostalih pola sata emisije sadrži analitičke priloge iz svih zemalja regiona i iz svih oblasti, od politike i ekonomije, do kulture i sporta. Reportaže iz svakodnevnog života ljudi su svakodnevno takođe sastavni dio “Dokumenata dana”.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
1 d |
⟶
|
|
|
Regionalni program
Public Domain
—
Emisija o dešavanjima u regionu (BiH, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Hrvatska) i svijetu. Prvih pola sata emisije sadrži najaktuelnije i najzanimljivije priče o dešavanjima u zemljama regiona i u svijetu (politika, ekonomija i slično). Preostalih pola sata emisije sadrži analitičke priloge iz svih zemalja regiona i iz svih oblasti, od politike i ekonomije, do kulture i sporta. Reportaže iz svakodnevnog života ljudi su svakodnevno takođe sastavni dio “Dokumenata dana”.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
1 d |
⟶
|
|
|
NASA: Ne zna se kada će se na Zemlju vratiti astronauti i problematična Boingova kapsula
Public Domain
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Haker iz Severne Koreje optužen za rensomver napade na američke bolnice
Public Domain
— Kanzas Siti, Kanzas — Muškarac za koga vlasti navode da je radio za jednu od severnokorejskih vojno-obaveštajnih agencija optužen je zbog navodne umešanosti u zaveru da se hakuju sistemi američkih bolnica, saopštili su federalni tužioci u četvrtak.
Porota u Kanzas Sitiju podigla je optužnicu protiv Rim Jong Hjoka za pranje novca stečenog sajber ucenama, i upotrebu tog novca da finansira druge sajber napade na vojne, tehnološke i vladine entitete širom sveta. Hakovanje američkih bolnica i drugih zdravstvenih ustanova poremetilo je lečenje pacijenata, navode zvaničnici.
"Dok Severna Koreja koristi tu vrstu sajber kriminala da zaobilazi međunarodne sankcije i finansira svoje političke i vojne ambicije, ti činovi imali su direktan uticaj na građane Kanzasa", rekao je Stiven Sajrus, agent Federalnog istražnog biroa koji radi u Kanzas Sitiju.
U sudskim dokumentima koji su dostupni na internetu ne navodi se ime Hjokovog advokata.
Zvaničnici Sekretarijata za pravosuđe kažu da se napad na jednu bolnicu u Kanzasu, čije ime nije objavljeno, dogodio u maju 2021. kada su hakeri zaključali servere i fajlove medicinskog centra. Bolnica je platila oko 100.000 dolara u bitkoin valuti da povrati svoje podatke.
Sekretarijat navodi da je taj novac sada vraćen bolnici, kao i isplata jedne zdravstvene kompanije iz Kolorada, koja je bila pogođena istom varijantom rensomvera.
Sekretarijat za pravosuđe je proteklih godina pokrenuo više krivičnih postupaka koji se odnose na hakere iz Severne Koreje, navodeći da je motiv često bio - želja za profitom, zbog čega se te aktivnosti razlikuju od aktivnosti hakera iz Rusije i Kine.
Godine 2021, na primer, Sekretarijat za pravosuđe je optužio troje severnokorejskih programera za niz globalnih slučajeva hakovanja, uključujući destruktivni napad na američki filmski studio, i pokušaj krađe i iznuđivanja više od 1,3 milijardi dolara od banaka i kompanija.
Istražitelji kažu da je Hjok član Andarijel jedinice severnokorejskog Generalnog biroa za obaveštajna pitanja - vojne obaveštajne agencije. Hjok je navodno planirao da iskoristi softver za rensomver da bi sprovodio sajber-špijunske upade u kompjuterske sisteme američkih bolnica i drugih vladinih i tehnoloških institucija u Južnoj Koreji i Kini.
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Milošević u Narodnoj skupštini: Lakše dobiti "Loto" sedmicu nego naći ulicu bez rupa u Nišu
Attribution+
— Male opštine na jugu Srbije su pred kolapsom, a Niš ni skromni budžet koji trenutno ima ne može da realizuje, rekla je predstavnicima Vlade na vanrednoj sednici Narodne skupštine poslanica Stranke slobode i pravde iz Niša Jelena Milošević.
...
Južne vesti
|
1 d |
⟶
|
|
|
Radio magazin: Most Omera Karabega
Public Domain
— Dijaloška emisija o politici, ekonomiji i kulturi.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
1 d |
⟶
|
|
|
Regionalni program: Aktuelno
Public Domain
—
Dnevna informativna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u regionu i u svijetu. Vijesti, teme, analize i komentari.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
1 d |
⟶
|
|
|
Haris osudila paljenje zastave SAD i pretnje Jevrejima: U Americi nema mesta antisemitizmu i mržnji
Public Domain
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Hrvatska proglasila trojicu crnogorskih političara za nepoželjne osobe
Public Domain
— Hrvatska je proglasila Andriju Mandića, predsjednika Skupštine Crne Gore, Milana Kneževića, poslanika, te Aleksu Bečića, potpredsjednika Vlade nepoželjnima zbog "sistemskog djelovanja na narušavanju dobrosusjedskih odnosa sa Hrvatskom".
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Delovi ruskog drona pali na teritoriju Rumunije, članice NATO-a
Public Domain
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
BiH u tri
Public Domain
—
Emisija namijenjena slušaocima u Bosni i Hercegovini. Sadrži lokalne, regionalne i vijesti iz svijeta, tematske priloge o aktuelnim dešavanjima iz oblasti politike, ekonomije i slično, te priče iz svakodnevnog života ljudi, kao i priloge iz svijeta.
...
Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty
|
1 d |
⟶
|
|
|
Plata po statistici u Nišu veća od 95 hiljada dinara, ali ni to ne "pokriva" potrošačku korpu
Attribution+
— Iako dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvali da je prosečna plata u Srbiji prešla 100.000 dinara, u većini gradova i opština u Srbiji, čak i prema toj prosečnoj plati koju pokazuje statistika, građani nemaju dovoljno za život i da "pokriju" prosečnu potrošačku korpu. U Nišu je, prema novim podacima, u maju prosečna plata bila 95.267, dok je vrednost prosečne potrošačke korpe u ovom gradu 96.269 dinara.
...
Južne vesti
|
1 d |
⟶
|
|
|
Foto-vest: Šahta i rupa između dva ležeća policajca u niškoj ulici
Attribution+
— Između dva usporivača brzine koji se nalaze jedan do drugog u Ulici Heroja Pop Miće u niškom naselju Trošarina nalazi se izdignuta šahta i rupa koju vozači ne mogu izbegnu. Nišlije kažu da je ulica tesna, da rupe ne mogu da izbegnu, kao i to da svakoga dana oštećuju svoje automobile.
...
Južne vesti
|
1 d |
⟶
|
|
|
Siromaštvo, nezaposlenost i cene osnovnih namirnica najveći problemi građana Kosova
Public Domain
— PRIŠTINA — Najveći problemi sa kojima se građani Kosova trenutno suočavaju su siromaštvo nezaposlenost i cene osnovnih životnih namirnica, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja UNDP-a “Puls javnosti”. Prema ovom istraživanju više od polovine građana Kosova zadovoljno je radom centralnih kosovskih institucija, dok je zabeleženo smanjenje zadovoljstva građana radom sudova i tužilaštava.
Istraživanje sprovedeno od 17. aprila do 7. maja 2024. godine, obuhvatilo je mišljenja preko 1.300 ispitanika iz svih 38 opština na Kosovu.
Ključna društveno - ekonomska pitanja
Kao i u prethodnom istraživanju iz novembra 2023. godine tri glavna problema prema istraživanju javnog mnjenja iz maja 2024.godine su siromaštvo (16.6%), nezaposlenost (16.3%) i cene osnovnih životnih namirnica (12.7%).
“Podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti ukazuju su da su tri glavna problema Albanaca na Kosovu, nezaposlenost, siromaštvo i cene osnovnih životnih namirnica, dok su glavni problemi Srba siromaštvo, problem urbanog prostora, koji se odnosi na ubrzanu gradnju i međuetnički odnosi. Kad su u pitanju ostale zajednice koje žive na Kosovu, njihovi najveći problem su prema istraživanju Puls Javnostii, siromaštvo, snabdevanje električnom energijom i problem urbanog prostora”, piše u izveštaju.
Zadovoljstvo institucijama
Kad je u pitanju rad centralnih kosovskih institucija podaci istaživanje pokazuje da je u proseku 50,1% ljudi zadovoljno radom ključnih centralnih institucija, što ukazuje na povećanje od 7,7 procentnih poena u odnosu na podatke o istraživanju javnog mnjenja iz novembra 2023. (42.4%). Rezultati ukazuju na povećanje zadovoljstva radom Izvršnog kabineta, premijera, Skupštine, predsednika Skupštine i predsednice Kosova.
‘’Zadovoljstvo radom premijera je poraslo na 58.4 odsto u poređenju sa 48.4 odsto u novembru prošle godine. Imamo i veliki porast, 52.1 odsto u maju 2024. u poređenju sa 38.7 odsto novembra prošle godine, za predsednika Skupštine. Takođe, i sa radom predsednice videli smo da imamo porast, zadovoljstvo predsednicom ukazalo je na najviši nivo zadovoljstva među ključnim kosovskim centralnim institucijama, sa 69% zadovoljnih radom predsednice u maju 2024. godine, u odnosu na 56,2% u novembru 2023”, rekla je Alisa Hasani menadžerka istraživanja “Puls javnosti”.
Rezultati istraživanja pokazuju da je zabeleženo smanjeno zadovoljstvo građana radom sudova i tužilaštva.
“Radom sudova u maju 2024. godine zabeleženo je smanjenje zadovoljstva za 2,2 procentna poena (27.1%) u odnosu na novembar 2023. godine (29.3%), a smanjenje od 3,5 procentnih poena radom tužilaštva u maju 2024. godine (26.5%). %) u odnosu na novembar 2023. (30%)”.
Korupcija
U proseku, 19,9% ispitanika smatra da je na Kosovu prisutna korupcija velikih razmera. Kosovska policija sa 12,40% smatra se najmanje korumpiranom institucijom, a slede je međunarodne organizacije sa 13,70%. Kao najkorumpiranije institucije smatraju se sudovi (36.5%), carina (35.3%) i Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (22.4%).
Bezbednost
Ukupno 83,2% procenata ispitanika izjavilo je da se oseća bezbedno od nasilja i kriminala kada su na ulici. Podaci raščlanjeni po polu pokazuju da se 83,4% muškaraca i 82,9% žena oseća bezbedno kada su na ulici. Međutim podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti su pokazali da se veći broj kosovskih Albanaca (85,3%) i drugih kosovskih zajednica (83,2%) u poređenju sa kosovskim Srbima (31,9%) osećao bezbedno kada su napolju na ulici.
Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine
Kad je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, ukupno 10,9% ispitanika u potpunosti veruje, a 40,9% veruje da će Sporazum o putu normalizacije odnosa između Prištine i Beograda pozitivno uticati na život ljudi. Podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti pokazali su da 52,9% kosovskih Albanaca i 51,6% drugih kosovskih zajednica ima pozitivan stav prema Sporazumu, u poređenju sa 25,7% kosovskih Srba.
Nalazi “Pulsa javnosti” koji su danas predstavljeni zasnovani su na istraživanju javnog mnjenja u kojem je učestovovalo 1.306 ispitanika na Kosovu starijih od 18 godina.
Uzorak je uključivao isti broj muškaraca i žena iz svih kosovskih opština i regiona, koji obuhvataju i gradska i ruralna područja.
U pogledu etničke zastupljenosti, uzorak je uključivao 896 Albanaca, 210 Srba i 200 pripadnika drugih kosovskih zajednica (Aškalije, Bošnjaci, Egipćani, Goranci, Romi i Turci).
Istraživanje Puls javnosti od 2002. godine sprovodi UNDP uz podršku Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) na Kosovu.
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|
|
Olimpijske igre i politika: Mit o "čistom" sportu i istorija kontroverzi
Public Domain
— VAŠINGTON — „Na Olimpijskim igrama nije najvažnije pobediti već učestvovati, kao što u životu nije najvažniji trijumf već borba. Suštinska stvar nije pobediti već dobro se boriti”, rečenica je koju je 1908. izgovorio utemeljivač modernih Olimpijskih igara (OI) baron Pjer de Kuberten, ali ona ni tada, kao ni danas ne održava pravi značaj, kao ni motiv učesnika najvećeg sportskog događaja na svetu.
Iako lepo zvuči kada se kaže da politika i sport ne idu zajedno, što se često može čuti decenijama unazad od čelnika Međunarodnog olimpijskog komiteta, stvaran život danas, kao i primeri kroz istoriju, pokazuju da je to daleko od istine, ocena je stručnjaka za istoriju olimpijskog pokreta s kojima je Glas Amerike razgovarao nekoliko dana pred otvaranje igara u Parizu.
“Tako je od prvih igara, čak i u drevna vremena, bilo nemoguće odvojiti političku stranu od sportske. Ideal olimpijskih igara je svetski mir. I to je dobra ideja. Taj ideal nikome nije sporan. Ali realan život je nešto drugačiji. Pretpostavljam da će se pitanja ratova i sukoba 'preliti' verovatno u obliku protesta, ali nadam se ništa ozbiljno. Videli smo nasilje na olimpijskim igrama i ranije i nadam se da nećemo sada videti tako nešto”, kaže za Glas Amerike Dejv Lunt, vanredni profesor istorije na Univerzitetu Južna Juta.
Igre u Parizu održavaju se dok traju dva velika konflikta - invazija Rusije na Ukrajinu i sukob u Gazi između Izraela i palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas.
Rusiji i njenoj saveznici Belorusiji zabranjeno je da šalju timove na igre u Parizu. Ali zemlje su pozvane da pošalju individualne sportiste koji ispunjavaju stroge kriterijume koje je odredio Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u vezi sa tim da li sportisti podržavaju rat ili imaju veze sa vojskom.
Mesecima uoči početka OI u Parizu, MOK se suočio sa pozivima da suspenduje izraelske sportiste. Nekoliko dana pre ceremonije otvaranja, pojedine palestinske ekstremističke organizacije uputile su pretnje smrću takmičarima iz Izraela.
“Siguran sam da će ukrajinski tim dobiti veliku podršku na ceremoniji otvaranja, dok za ruske sportiste koji će uspeti da uđu, očekujem da neće biti dobro prihvaćeni. Što se tiče Izraela, on je od prvog učešća bio tačka sporenja. Sportisti nekih zemalja su ponekad odbijali da se takmiče sa izraelskim sportistima, žrtvovali su svoju šansu za medalju”, objasnio je za Glas Amerike Mark Dajreson, profesor kineziologije i istorije na Univerzitetu Pen Stejt.
Dajreson očekuje proteste protiv izraelskog tima u Francuskoj i kao dodatni otežavajući faktor navodi “postojeće tenzije u francuskom društvu, između muslimanskog i hrišćanskog stanovništva”.
Šetnja kroz istoriju - uvek je tu bila politika
Džon Hoberman, istoričar sociologije i kulture sa Univerziteta Teksas u Ostinu, oštro govori o MOK-u. Ističe da je reč o organizaciji koja se decenijama zalaže za mir, a u stvari, kako tvrdi, uvek je sarađivala sa autoritarnim režimima i dozvoljavala upliv politike u olimpijske igre.
Kao najekstremniji primer takve politike MOK-a, Hoberman navodi Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine, koje su održane pošto su Adolf Hitler i nacisti došli na vlast u Nemačkoj. On objašnjava da nacistički lider isprva nije bio sklon da prihvati olimpijske igre, ali ga je ministarstvo spoljnih poslova ubedilo da će to biti veliki spoljnopolitički trijumf i da će nacističku Nemačku postaviti na međunarodnu scenu na potpuno nov način.
“I to je bilo tačno, upravo se to dogodilo. I tako da je nacistički režim organizovao te igre. Bilo je vizuelno spektakularno. U stvari, tako smo se upoznali sa vizuelno spektakularnim olimpijskim igrama. To je model koji je počeo sa nacistima i koji je barem privremeno promenio imidž nacističkog režima. Ljudi su mogli da veruju da je ovo mirnija vlada nego što je zapravo bila. Tako da je MOK učinio Hitleru veoma važnu uslugu time što je u suštini ušao u posao sa njim”, ističe Hoberman za Glas Amerike.
Hladni rat posle 1945. godine, u kojem su rivali bili kapitalistički Zapad predvođen Sjedinjenim Državama i socijalistički Istok na čijem čelu se nalazio Sovjetski Savez, takođe je bio period kada su političari uveliko koristili olimpijske igre.
Kao primere saradnje MOK-a sa diktatorskim režimima profesor Džon Hoberman iz Teksasa navodi i OI u Meksiko Sitiju 1968, kao i u Moskvi 1980. godine. Te Olimpijske igre u ruskoj prestonici bojktovale su zapadne zemlje zbog sovjetske invazije na Avganistan.
“OI 1968. u Meksiko Sitiju date su takozvanoj jednopartijskoj demokratiji. To je zaista bila neka vrsta diktature. Bio sam tamo pre igara i video demonstracije protiv vlasti koje su rezultirale pokoljem. Meksička vojska je 2. oktobra 1968. ubila najmanje 300 ljudi, deset dana pre nego što su igre otvorene. MOK nikada nije govorio o tome”, opisuje on.
A u vreme OI u Moskvi 1980. ceo grad je bio pod kontrolom sovjetske tajne službe KGB, iako su prisustvovale stotine hiljada stranih turista, navodi Hoberman i optužuje MOK da je i tada živeo “u fantaziji” da će olimpijske igre promeniti način na koji se SSSR bori i ponaša.
“Razgovarao sam sa britanskim reporterom koji je bio tamo. Grad je bio zaključan, a svi neistomišljenici su poslati iz Moskve da ne bi mogli da budu kontaktirani”, govodi Hoberman.
Ni igre u Seulu 1988. nisu bez “mrlje”, kada je u Južnoj Koreji postojao demokratski oblik vlasti koji je evoluirao iz vojne vlade.
”Suština je da su te igre u Seulu dodeljene Južnoj Koreji 1981. godine, kada je na čelu bila vojna vlada. Nisu date demokratiji. A godinu dana ranije, 1980. godine, ta vojska je ubila najmanje 100 demonstranata na jugu zemlje koji su protestovali protiv vojnog režima. MOK je znao za to i nije ga bilo briga”, ističe Hoberman.
Heder Dihter, vanredna profesorka sportske istorije i menadžmenta na britanskom De Monfort univerzitetu, navodi za Glas Amerike da su dva bloka pokušavala da kroz to čiji su sportisti osvojili više medalja, demonstriraju superiornosti tog političkog i ekonomskog sistema.
“A to smo videli i kod gradova domaćina. Tako je Melburn bio domaćin letnjih igara 1956. godine, želevši da pokaže da nije pacifička zabit, već moderan grad. Tokio je 1964. hteo da pokaže da Japan više nije bio poraženi neprijatelj iz Drugog svetskog rata, već član moderne međunarodne zajednice. Pa onda 2008. godine, kada je Peking bio domaćin, postojao je osećaj da je Kina dominantna svetska sila”, objašnjava Dihter.
U olimpijskoj povelji, između ostalog, ističe se da je “olimpizam životna filozofija kojom se slave i sjedinjuju u uravnoteženu celinu kvaliteti tela, volje i uma”.
“Spajajući sport s kulturom i obrazovanjem, olimpizam želi da stvori način života koji se temelji na radosti koja proizlazi iz napora, obrazovnoj vrednosti dobrog primera i poštovanju univerzalnih temeljnih etičkih načela”, kaže se u dokumentu.
Kao cilj olimpizma navodi se i stavljanje sporta u službu skladnog razvoja čoveka zbog stvaranja mirnog društva koje nastoji da “očuva ljudsko dostojanstvo”.
“U tu svrhu, olimpijski pokret se uključuje, sam ili u saradnji sa drugim organizacijama i u okviru svojih mogućnosti, u akcije unapređenja mira”.
Navodi se i da odgajajući omladinu putem sporta u kojem ne postoji diskriminacija bilo kakve vrste i u olimpijskom duhu koji podrazumeva obostrano razumevanje, prijateljstvo, solidarnost i fer-plej, “olimpijski pokret nastoji da doprinese izgradnji boljeg i mirnijeg sveta”.
Krvavi Minhen
Olimpijske igre u Minhenu 1972. predstavljaju najkrvaviji sportski događaj u novijoj istoriji i takmičenje koje su obeležili politika i međunarodni terorizam.
Tokom 5. i 6. septembra, osam pripadnika palestinske terorističke organizacije “Crni septembar” upalo je u zgradu gde su bili smešteni izraelski sportisti, ubili dvojicu i devetoro zarobili kao taoce. Svi taoci su ubijeni tokom kontroverzne akcije nemačke policije koja je pokušala da ih spasi. Od osam terorista, petorica su ubijena tokom akcije spasavanja, dok su trojica uhapšena i predata Libiji dva meseca posle napada.
“Te OI su bile prilika da Zapadna Nemačka pokaže da je nacistički režim prošlost. Trebalo je da budu igre prijateljstva, a ne vojne moći po kojoj je Treći rajh bio poznat. Onda smo imali Hladni rat, pa susret sportista Istočne i Zapadne Nemačke koji su se takmičili jedni protiv drugih, američki i sovjetski sportisti koji su se takmičili jedni protiv drugih. To je sve bilo politika”, navodi profesorka Heder Dihter.
“A onda su palestinski teroristi iz organizacije Crni septembar iskoristili olimpijske igre kao priliku da napadnu izraelske sportiste i trenere u olimpijskom selu. I to su uradili jer su znali da nemaju načina da dođu do izraelskih političara, ali su znali da su svetski mediji fokusirani na Olimpijske igre u Minhenu”, kaže ona.
Podsetila je i da su se tada već emitovali televizijski prenosi u boji širom sveta i da su teroristi to videli “kao priliku da svet ozbiljno shvati palestinski pokret”.
Kakva je uloga sportista?
I dok olimpijske igre predstavljaju gotovo idealan teren za političke, strateške, pa često i ekonomske bitke, postavlja se pitanje kakva je uloga onih zbog kojih navijači i gledaoci dolaze na tribine?
“Retko su sportisti ti koji su krivi za osmišljavanje geopolitike. Ne potpisuju oni ugovore, ne krše sporazume, niti započinju ratove”, jasan je Dejv Lunt sa Univerziteta Južna Juta.
Ipak, kada dođe do konflikata, često se protiv učesnika uvode sankcije - političke, ekonomske, pa i sportske.
“Ako govorimo o diskvalifikaciji sportista zbog onoga što njihova vlada radi, to mora da je teško za sportiste. A ako me pitate za moje mišljenje, to nije sjajan način da se promoviše mir kroz - isključivanje. Što više vremena ljudi provode jedni sa drugima, više se slažu ili su spremni da sagledaju tuđe gledište”, navodi Lunt.
Dodaje i da su sportisti bili oštećena strana 1980. kada je Zapad odlučio da bojkotuje igre u Moskvi, kao i 1984, kada su zemlje istočnog bloka uzvratile istom merom na OI u Los Anđelesu.
“Ali s druge strane, mislim da je ruski primer malo drugačiji u smislu da se radi o optužbama za varanje, doping i saučesništvo vlade, ili barem državnih organa nadležnih za to”, objašnjava Lunt.
Pre invazije na Ukrajinu, Rusija je na međunarodnoj sportskoj sceni već bila pod sankcijama zbog doping skandala pod okriljem države, a poslednji put su se ruski sportisti takmičili pod sopstvenom zastavom i himnom u Rio de Žaneiru 2016.
Na Zimskim igrama u Pekingu 2022. i letnjim u Tokiju 2021, oni koji su mogli da dokažu da nisu koristili doping takmičili su se pod zastavom Ruskog olimpijskog komiteta (ROK). Na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018. bili su označeni kao OAR, to jest „Olimpijski sportisti Rusije".
Istorija je puna primera kako sportisti postaju “igrači” u međunarodnoj i nacionalnoj politici, navodi profesor Mark Dajreson sa Pen Stejt univerziteta. Kaže da su po obnavljanju OI, za britanske timove često nastupali sportisti iz Irske koja se tada borila za nezavisnost.
“Bilo je nekih poznatih incidenata kada su irski sportisti osvojili zlatne medalje za Britaniju, pa su su peli na jarbol da postave irsku zastavu umesto 'Junion Džeka'”, kaže on kroz osmeh.
Navodi i primer japanske reprezentacije na OI u Berlinu 1936. godine, koja je u svom sastavu imala Korejce. Japan je 1910. anektirao Koreju i vladao njom do kraja Drugog svetskog rata.
“Japan je koristio korejske atletičare, oni su osvajali zlatne medalje, recimo u maratonu. Korejski sportisti nisu bili previše srećni što su morali da se takmiče za Japan, koji su videli kao brutalnu imperijalnu silu 1920-ih posle Prvog svetskog rata”, govori Dajreson.
Olimpijske igre kroz istoriju su služile i kao vrsta pozitivne platforme za ukazivanje na probleme rasizma i segregacije u američkom društvu i širom sveta. Američki atletičar Džesi Ovens je u Berlinu 1936. osvojio četiri zlatne medalje na očigled Hitlera i ostalih nacističkih zvaničnika, u jeku propagande o navodnoj superiornosti bele rase.
“Ovens nije otvoreno demonstrirao, ali je samo njegovo prisustvo pokazalo da ovaj rasni ‘filter’ koji se tokom igara 1936. primenjivao na sve, nije funkcionisao kada je u pitanju sportska izvrsnost. Ali Džesiju Ovensu je bilo komplikovano kada se vratio kući. Znate, on je maltene bio bolje tretiran u Nemačkoj nego u Sjedinjenim Državama koje su se suočavale sa problemima rasne segregacije tokom 1930-ih”, kaže profesor Dejv Lunt.
Na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiko Sitiju, američki atletičari su na pobedničkom postolju, dok se intonirala himna SAD, podigli pesnice sa crnim rukavicama u znak protesta protiv rasizma u Sjedinjenim Državama.
“To je definitivno bio potez na koji se danas gleda veoma pozitivno. Ali u to vreme, MOK i Olimpijski komitet SAD su veoma oštro postupili prema njima. Odmah su ih poslali kući i rekli da tome nije mesto na takmičenjima. Tako da mislim da mi sada imamo korist kada u retrospektivi kažemo da je to sjajan trenutak. To je legendarni trenutak svetske istorije”, dodaje Lunt.
Heder Dihter sa De Montfort univerziteta podseća da su u novijoj istoriji sportisti sve istaknutiji i uticajniji u skretanju pažnje na političke i društvene teme.
”Oni prave gestove ili spuštaju glavu tokom himni i na podijumima na olimpijskim igrama ili na drugim međunarodnim takmičenjima. Videli smo kako sportisti ispoljavaju svoju moć 2020. godine, dok je svet počeo da se zatvara zbog kovida 19, da su govorili da neće ići u Tokio te godine. Sportisti imaju moć i mnogi od njih iznose svoj stav”, ukazuje ona.
Igre u Sarajevu
Bivša Jugoslavija (SFRJ) i Rumunija bile su među retkim socijalističkim i komunističkim zemljama koje su zanemarile hladnoratovske podele i učestvovale na igrama i u Moskvi 1980. i u Los Anđelesu 1984.
SFRJ je čak dobila i organizaciju Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, koje su održane u Sarajevu. Šest godina kasnije počeo je građanski rat u Jugoslaviji koji je završen 1995, a mnoga olimpijska borilišta uništena su u konfliktu.
“Sarajevo je, na mnogo načina, bilo u situaciji kao Moskva - prilika da se pokaže da komunističke države mogu biti domaćini olimpijskih igara. Ono što je Sarajevo imalo, a Moskva nije 1980. jeste da zemlje nisu bojkotovale igre. Sve zemlje su učestvovale na ZOI u Sarajevu. A deceniju kasnije, mislim u Lilehameru 1994. godine, olimpijski pokret je prepoznao šta se dešava i pokušao da zaista promoviše ideju olimpijskog primirja”, govori Dihter.
Stavljanje na mapu
Sportsko-politički faktor koji nikako ne bi trebalo zanemariti kada se govori o OI je činjenica da one daju šansu “malim” nacijama da pobede “velike”, što je u suštini priča o Davidu i Golijatu.
“Pobeda na olimpijskim igrama pokazuje da ste mogli da se suprotstavite ovim velikim globalnim silama poput Britanije, Francuske, Sjedinjenih Država, Japanskog carstva tridesetih, Nemaca… Čak i ponekad tokom Hladnog rata, to što mogu da pobede Sovjetski Savez na određenim olimpijskim događajima stvara osećaj nacionalnog ushićenja u istočnoevropskim nacijama”, izjavio je profesor Dajreson.
Uspesi na OI i drugim velikim sportskim takmičenjima donose prepoznatljivost zemljama širom sveta.
“U istočnoj Evropi sada verovatno niko ne zna ko je predsednik Brazila ili kakva je ekonomija. Ali garantujem vam, svi znaju da je imena brazilskih fudbalskih zvezda. Evo i primera Hrvatske u fudbalu. Ljudi nemaju pojma gde je Hrvatska. Većina Amerikanaca je ne bi našla na mapi. To je prelepa zemlja za putovanje, možda znaju da je serija Igra prestola snimana tamo. Ali znaju za Luku Modrića i za fudbalski tim”, slikovit je Dajreson.
Misija koja to nije
U poslednjih 25 godina, MOK je po dva puta “odveo” olimpijske igre, letnje i zimske, u Rusiju Vladimira Putina koji je nelegalno anektirao ukrajinsko poluostrvo Krim, a potom izvršio i invaziju na tu zemlju, kao i u komunističku Kinu koja godinama suočava sa teškim optužbama za masovno kršenje ljudskih prava Ujgura, muslimanske manjine.
“Pretpostavljam da je MOK srećan što sada ima seriju olimpijskih igara, i letnjih i zimskih na demokratskom Zapadu”, kaže profesorka Heder Dihter.
Posle Pariza, domaćini letnjih OI biće Los Anđeles 2028. i australijski Brizbejn 2032, dok će domaćini zimskih OI biti Milano i Kortina D’Ampeco (2026), Francuska (2030) i američki Solt Lejk Siti (2034).
Džon Hoberman sa Univerziteta Teksas u Ostinu navodi da je ideja o MOK-u kao mirovnom pokretu “fikcija i posledica propagande” te organizacije i da je poštenije da “jednostavno nude sportsku zabavu kao što to radi NFL”.
“NFL se ne pretvara da je poklon svetu i ne tvrdi da pomaže američkom društvu da bude bolje”, zaključuje Hoberman.
...
Glas Amerike
|
1 d |
⟶
|
|